Delo

ПИСМА ИЗ НИША 27 Хајде да наставим. Шта долази сада .. нићах. Минула је тек неде.ва једна од венчања Хајрие-хануме, па ми је, мислим, за то у памети све још свеже као што беше лице лепе невесте и онога анђела у облику деветогодишње девојчице, што држа&е запаљене свеће на ногама. ... Али не !. Нећу преко реда. Таман.чучнух, као оно Хајрија, и ако не личим на Хајрију баш нн мало,~Крај лехе зумбула, па се усправих и похитах на сусрет малој Алиси, зборећи : — А да није, кузум, код вас какав зијафет, јер си ми се нешто много дузленисала (наместила)? — Јок зијафет, нићах. Данас ће се венчати Хајрие-ханума... хајде у Белиграт-махалу. — С твојом неном и са мајком твојом, је ли ? — Ни са неном ни са мајком мојом, но са једном нашом познаницом. Из наше куће не може бити тамо никога. Ломила сам се, вала, читав са’ат један, да ли да не идем; јер ме не позива Мејрем-ханума, мајка девојчина, но Бећир-бегови. Емма, мислила сам, неће ли ми бити од зарара (штете) ? Зар да својој назик-познаници*) у Београду опишем турско венчање по причању ? Зар да га не видим оком својим? Јок, никако. И ако добро знадем где је место госту незваноу. ради ове назли-моме2) отићи ћу на турско венчање незвана. Дузленисах се, Бога ми, готово баш као Алиса ; јер, чини ми се, Туркиње нрво опчара лепота тела и руха, па онда душе; оно, истина, ако ћемо право, душу ми не могу сагледати тако одмах — и ако саме веле да од њих бољих познавалаца душе нема — а лице, махсус рухо — док отворим врата. Премда, не обукох се у стајаћу хаљину зато да бих буле опчарала , но да не бих добила оно место, што се даје госту незвану. Отидох; а још путем упознадох се добро с оном што ме води и замолих је да каже Мејрем-хануми ово: „Госпоја неће да дође, па неће, јер је ниси звала, ханум, емма — примораше је Бећир-бегови." Страховала сам, севђули, узалуд. Дочекаше ме тако лепо као да су ме позвале лимуном из бакче цара царева. 1) Вита, Фина, нежна. 2) Маза