Delo

12 Д Е Л 0

Онда тајник отвори писмо и поче читати: „Славном опћинском вијећу. «Међу реФормама које је народњачка странка за овијех шест година извршила и које су измијениле обличје Гулина, које су га подигле културно и здравствено, на жалостнеможе се уврстити један рад, који је такође био од пријеке потребе. Знајући шта је све томе на путу стајало, није ми ни на крај памети, да зато кривим представнике народњачке странке на опћинској управи, али дубоко жалим што јој противници могу замјерити тај једини неуспјех, што се за њега могу закачити, и што због њега смију јуришати на цијелу народњачку странку! Зато, имајући на уму старо, окушано прегаоштво народњака; имајући на уму, да се може добро свршати и оно што се и у дванаестом часу започне, ако се око тога уложи сва потребна енергија; вјерујући да је сваки члан вијећа дубоко прожет осјећањем, е се питање кланице тиче и његова образа, — имајући све то на уму, част ми је поднијети слиједећи приједлог за грађење нове кланице, под условом, да, ако се приједлог усвоји, да се одмах, већ сутра, петнаестога марта, приступи полагању темеља.* Тајник застаде. Људи се згледаше. У сваком погледу читала су се питања: «Је ли ово шала, или збиља?...” — Читајте услове ! нареди Тинкић, гледајући у најдаљи кут дворнице. Услови су били кратки и јасни , а тако повољни за опћину, да је нудилац могао имати све друго пред очима , само не своју корист. То је било сувише очевидно. Тинкић прелети погледом по вијећници и започе: — Господо, ја предлажем да се ова понуда начелно усвоји одмах, прије него што се отвори друго писмо те дознамо име нудиочево и какво нам јамство пружа! Тијем ћемо доказати, да нас нијесу руководили којекакви нечисти смјерови кад смо одбијали пређашне понуде, које су све махом личиле на уцјене. Адвокат Боркић устаде: — Али, г. начелниче, ако ово буде проста нодвала, просто исмијевање, ако буде измишљено име , или име каквога Факина ? Устаде и Разлог, али га заћуткаше.