Delo

373 ФАЛБОВИ КРПГИЧНН ДАНИ из године 1876. и 1877. на којима се — по метеоролошким појавама које се тада десиле — имали потврдити г. Фалбови назорп. Он по том иде у мало даљу прошлост, издваја поједине дане из година 1832., 1874., 1875. и 1877. да на њима докаже тачност своје „метеоролошке теорије.“ Најјачи „лични“ доказ пак навео је на стр. 132. и даље где изводи накнадни доказ да је година 4000. пре Христа имала нај јачу „констелацију прилива“ те су отуда те године биле највеће и нај јаче кише и најпространије поплаве. Овим би кандахтеода објасни појаву потопа, о коме нам догађају прича Св. Писмо. Код овако „величанствене прпмене на далеке хиљаде година“ свакако да не може изостатн нн лично гледиште његово. На истн начин поступа он и на стр. 258. и даљим, где говори о појавама земљотреса и вулканских ерупција у доба „нај јачих констелација прилпва “ Уз „личнн“ тренутак доказа иду живи описи појава које је сам доживео, а нарочпто ерупција Етне 29. августа 1874. И у доцнијим својим списима г. Фалб је у свему остао веран овој методи доказивања. Тако је на пр. у своме спису „Писма о времену“п) извео накнадне доказе да су се карактерне појаве времена у годинама 1852, 1853, 1854, 1855. догодиле баш за време неколиких „већих периода прилива. Нарочито периоду поплаве 1882. објаснио је потпуно на истп начин. Исто тако и најновију поплаву у октобру 1896. некн би хтели да је накнадно сматрају као иојаву једног критичног дана Фалбовог.2) Да би се пак „личном“ убеђењу дала потпуна важност, он за сваку „већу периоду прилива“ наводи повећи број нотица, које својом количином и описивањем каквог свршеног догађаја свакако морају учинити јак \ттисак на читаоце, јер се у њима само набрајају утисцн о узбуђењу становништва, које је захваћено каквозх особитом појавом. Још подробније примењује г. Фалб ову своју методу ’) И г. К. Ра1 Б. ЛУеПегћгЈеГе. МЧеп 1890. 2) Исто тако многи још и сада верују, да су се и поплаве у пролеће 1897. јавиле за време критичних дана и да их је г. Ф а л б био предсказао.