Delo

498 д е л о окружним начелнидима, залуду су чињени многи кораци. — Задруга но.јс могла панлатити свој новац.1) Оваке прплике нису само учиниле да Задруга иретрпп знатнпх материјалних штета, пе само што нису дале да Задруга збиља постане у краљевини устаповом свих просвећених људи, него су учиниле даонајош нема своју сталну, задобивепу публику, читаоце које не треба нудити да улоге дају, већ да су им Задругине кљнге постале душевна и умпа нотреба Треба у том погледу упоредитп стање друштвених угшсника у Аустро-Угарској са стањем задругара у Србији. Док се овамо у повереппчким снисковима сретамо пепрестано с новим лицнма, тамо су код истих Задругиних скупљача, сваке године, они истн уииснпци који су бплн н прошле; једино се готово редовно, сваке годпне прпдружује који са свим нов. Крупније су промене у стању уппснпка тамо веома изузетне, па и то услед ког особитог узрока; овамо су огромиом већнном услед нашнх честих политичких прекрета. Да није тако, не би Задруга губнла сваке године толике чланове које су јој лаие бпли задобили поверенпци: онп би јој, главнином својом , остајали верни , и Задруга би данас у самој Србији имала најмање оволико колико свега нма Задругара. И све то, што је било, незгода, колнко год није било услед икако зловоље нрема Задрузи, толико нпје било ии с најмањпм поводом од њене стране. На против Задруга је о полнтицн, управ нолитикама, у .земљи водила великога рачуна. Сама пак она није смела ту имати учешћа. Нолитика у Србији хоће врло радо да завуче своје прсте свуда, п Задругу треба чувати да је не захвати п не начини својом какн нолитички правац у земљи: она је општа народна установа, српска задруга. На томе се земљишту мора остатн и с тога, што Задругпне границе не престају на Сави и Дрпнп, те она, ако хоће да н тамо ирпкуни Србе, не само што не сме заступати само један део Србнје него треба да заступа н нешто шире од саме Србнје — српски народ где год био. Уједно се с тим Задрузи треба старати да уклони све што би иза звало нерасиоложењс и противност каке полнтичке силе нрема њој, тс да јој не постане непријатељ пиједан од чинилаца нашега унутрашњега нолитнчкога живога. Све се то могло постићн само тако, ако се добије учешће у животу и раду Задругину од свега образованога друштва у краље•Вини, без разлике партиске: то се морало огледати у личностима које 1) Ноке нише власти дају и после неколико сличних примера. 1896 године представници су рудпичкога округа опет унелн у «вој буџет суму за добротворски улог Задрузи, и то одоб]>иле све друге надлежне власти — д >к није државни савет избрисао у окружном буџету баш ту поснцију. Истејесреће биоове године срез бољевачки чију је суиу, одрс^ену за Задругу, пребрисао један млад и школован секретар у министарству Финансије. Лане је пак јавл.ено управи да сујош четири среза (поцерски ијадрански у нодринском округу, тамнавски у ваљевском и расински у крушевачком) били наменили Задрузи добротворство, али да су им те посиције избрисане (у министарству или удржавном савету).