Delo

480 Д Е Д 0 иајвпше хајдучије, кад се простом статистиком може утврднтн да је то* года вепстина? Није ди 9. јануара 1894. остао у Србпјп само један једини хајдук? Шта ће се добити тиме, кад се туђннци обмањују, како у Радикадној Странци нема ннтелигенције? На што спречавање писца да оспм наиредњачкпх првака вндн и једног подитичара нз остале две странке, па да чак у нредговору тврди неистину, да је „нанзменце испитивао вође странака?!“ Зар је код нас саможивост већ дотле доведа, да не пазимо шта говоримо, нп кад су наши најсветији ннтересп у иитању?’) Не, не. Господин Вивијан се огрешио о једну ствар: он је на самом наслову своје књше требао да истакне оне, уз чију сарадњу је ову нзрадио, и којн су ирави писцн многнх њепих страница. Ми смо сматради за потребно да у „Делу “ са жаљењем прибележимо ову ружну поаву, која заслужује много, много и најозбиљнијег размншљања. Др М. Р. ВесниЦ пг. А. 6аг1пег о. б. Рројезшг ап с1ег ТЈтоегвШИ Јепа. 1)ггеШог с1ез будГетзсЈгеп ЈиеИШез. Раб ^аббег с1ег пеиеп Ве1дгапег 11га8бег1еИипд. — От. 8: р. 1 — 68. Јепа Нготтагтвсбте Но)-Висћ ЈгискегеГ 1897. Издаље београдске општине. Да би се спорно питање о каквоћн воде у новом београдском водоводу једном деФинитивно решило, општнна београдска, као што је познато позвала је тога ради једнога од најкомпетентнијих стручњака, хигпјеннчара светскога гласа г. Гертнера из Јене, да о поменутом питању каже своје меродавно мишљење. Томе позпву београдске опшгине одазвао се г. Гертнер н од 8. до 26. Септембра 1897. г. бавпо се овде испитивањем воде повога београдскога водовода. Од стране беогр. општине, одређена је том иридиком н нарочига комисија од наших стручњака под председништвом тадашњега председника беогр. оппггине г. Н. П. Пашића, која је имада задатак, да г. Гертнеру пзнесе сва спорна пптања о води у новом беогр. водоводу, која и ма да се реше и да у решавању тих пптања поред г. Гертнера судедује. На завршетку тога важног рада, уједном одвећ занимљивом јавном предавању, које је без прекидања пуна три часа трајадо и које је држано у присуству многобројних сдушадаца у сали беогр. општине, госп. 11) Тако је инглеском пубдцццсти В. Милеру, који је у своме делу Тће Ва1кап8, Кошпаша, ВиЈ^апа, 8ег\’1а ап(1 МопГепе§го (у Збирцп Тће 8Гогу оГ Гће ХаПопз), ЦопЗоп 1896. био пун нада за будућност Србије и Српства једаи наш генерални консу.т у Со. луну говорио, како ће са српским жељама п надама у Македонији бити свршено („В \\'Ш ће а11 оуег \\-Цћ Гће Зеглчап ећ«ш5“) кад се направи железница Сарајево - Митровица — Солун! Зар је онда чудо што је исти писац у чланку „Тће р1о1тзе(1 1аш1и оГ Гће Ва1кап Рептзи1а, у главноме променио своје мишљеше о будућности балканских народат гледајући спас Македоннје у њеном заузећу од стране Аустроугарске?!!