Delo

КРИТНКА И БИБЛИОГРАФИЈА 483 II граФИЧним представљањем ширења наступне грозниде Гертнерје на најочевиднији начин показао, како шпрење наступне грозннде апсолутно нпкакве везе нема с лоплавом макиша и да је дакле односно п те болести вода пз новога водовода „савршево невпна.“ Мишљење, као да је вода у новом беогр. водоводу у опште посредовала у шпрењу ма које од поменутих болестп , сасвим је дакле неосновапо и погрешно. То сасвим неосновано и погрешно мпшљење заступалп су неки од наших лекара и с тога су поред поуздане макншке подземне воде иреноручпвали за пиће мање иоуздану тоичидерску воду п воду пз старога беогр. водовода. Пошто је епидемолошко-статистнчкпм подацнма п другпм посматрањпма доказано, да водом из новога водовода није изазвата ни једна од оних болести, за ко]е се зна а и за које се само кретаоставља, да се могу аија&ом водом гиирити, Гертнер прелази на бактериологико исаитивање воде. II бактериолошкпм нспптивањем, које је Гертнер лпчно сам извршио, показало се, да је н с бакгериолошкога гледпшта подземна макишка вода у свему исправна и да је у том погледу, шта више, боља и поузданија и од Белих Вода а н од воде у старом београдском водоводу. Што је пак раније по кад кад у води новог београд. водовода на ђен и већп број бактерија, објашњава Гертнер тиме, што .је за та испитивања узимата стагнирана а не она макишка подземна вода, која у бунаре придолази. Пе себи се разуме, да таква бактериолошка пспитивања за оцењивање подземне макишке воде, никакве вредности немају. На основи бактериолошких пспнтнвања , Гертнер сасвим поуздано тврди, да у подземној води макнша, која у бунаре новог беогр. водовода долази нема бактерија и да су арема томе сви арекори, који су с бактериолошкога гледишта макишкој аодземној води чињени, сасвим неосновани. На пптање пак, да лн у извесним приликама, н. пр. за време поплаве илп после киша, могу бактерије доспетн у бунаре новога водовода , одговорио .је Гертнер, да се п са те стране немамо чега плашити. Пре свега вода у макишким бунарима никад се не замућује. II после највећих киша а и за време поплаве, остаје као кристал бистра, што већ казује да се та вода пзврсно цеди. Међутим извор Беле Воде и извори старпх бе оградских водовода, као шго је познато, после сваке кише замуте се. За време својнх бактериолошких испитивања, Гертнер је нмао и сам прцлике да се о томе увери, јер је првих и последњих дапа његовога бављења овде, падала врло јака киша и за то је време вода у макишким бунарима бпла увек бистра, док је извор Белих Вода и вода на старим београдским чесмама бида врдо мутна. Што се пак тиче макишкога земљишта, оно је п по мишљењу Гертнера у околнни макишких бунара непробојно а даље од бунара, где би н пробојно било, оно представља најбољи Филтар, кроз који и кад би вода пролазила, док би дошла до оне дубине из које се црпе вода за нов беогр. водовод, била би најбоље процеђена и чиста.