Delo

486 Д Б Л 0 и познати хигијеничар НетенкоФер. Са мишљењем НетенкоФеровим, да је тврдоћа макишке подземне воде с хнгпјенскога гдедишта пинднФерентна“ слаже се н Гертнер. Истпна, тврдоћа воде ,непрнјатна је илп тачннје незгодна је“ у неколико за кување, прање н т. д. а н за нзвесне индустријске потребе али за те потребе могла бп се, па послетку, вода лако и јевтино на познатн начин од креча ослободпти. У том случају, вели Гертнер, и топчидерска, као врло тврда вода, морала бп се такође од креча ослобођавати. За индустријске погребе, у осталом, стоје Београду на расположење савска н дунавска вода. Овај одељак о тврдоћи воде у своме извештају Гертнер завршује напоменом, да се н по тврдоћп морамо задовољнти макншком водом, пошто иначе битно мекше воде у довољној колпчинп немамо. Пре но што је прешао на Фпзичке особпне воде, Гертнер доднрује V своме извештају још и питање о сталности у хемиском саставу под.земне макишке воде. Макишкој подземној водн чињен је и тај прекор, да се у хемиском саставу толпко мења, да се нз те промене може извести закључск, шш да се с горњом водом меша. На основу истнх података, којнма је та замерка макишкој водн чнњена, а за тим примерима о промени у саставу другпх вода, које су као чисте и псправне прнзнате и другим објашњењима, Гергнер је на најевндентнији начпн доказао, да се н макишка подземна вода у своме саставт не мења у већој мерн но друге такве чисте н беспрекорне ппјаће воде. Исто тако примерима Гертнер је објаснно, да је и разлика, која је нађена у саставу међу водама појединих бунара у макишу, „тако незнатна“ да савршено не може битп ни говора о томе , као да се у поједпним макишкнм, бунарима налазе „разлнчне воде." Па и што се гвожђау води тиче, показао је Гертнер, да су и на другим местима, у којима се гвожђевитом подземном водом служе и на мањем растојању но у макишу нађеве подземне воде с већом и мањом количином гвожђа. У Карлсруе на пр. код три бунара, којп се на простору од 150 метра налазе, један бунар нма а друга два немају гвожђа. Нрема томе, сасвим је неоправдано н у погледу иромене састава и најмање сумњати у каквоћу макишке подземне воде а и разлика у колпчини гвожђа међу поједпним водама макишкпх буиара, сасвпм је нормална. У ногледу физичких особина, Гертнер третпра у своме извештају на ирвом месту пнтање о температурп воде. Пре свега констатује, да метода, којом је температура макишке подземне воде одређивана није увек била коректна. Међу тпм, према температури, коју макншка подземна вода нма с обзнром на положај Београда и његово земљиште, требало је на сваки начпн