Delo

КРНТИКЛ II БПБЛ.НОГГАФИЈА 491 знатно нпжа од темнературе садање воде. С тога је Гертнер апсолутнопротиван томе, да се макншка подземна вода замени савском еодом. Напослетку преддагано је и то, да се извори у околпнп Макиша, Беле Воде, Репишта, Топчидер п т. д. похватају п спроведу у садашњн нов водовод, радп повећавања колпчпне воде. II такав рад не одобрава г. Гертнер и вели да бп то била одвећ рђава „закрпа.* Такав рад не би се могао препоручити с тога што поменутн нзвори, у колико би се ФекалЕЈе употребпле за ђубрење културнога земљишта, не би од ннФек дије билп апсолутно сигурни. Беле Воде, н. пр. замуте се , као што је познато после сваке кише, док је подземна макишка вода по своме пореклу, увек савршено бистра. II гвожђевнта макишка вода. која је н после највећих киша а и за време поплаве увек бистра, тек кад се нз бунара извади п у додир с ваздухом дође, замутп се од одвојенога гвожђа, које је у осталом са здравственога гледишта сасвим индиферентно и нпкад не може дакле да буде онако шкодљнво, као што у извесним приликама може бпти шкодљнв мутљаг у Белпм Водама п у води нашнх старпх извора. Кад би се поменуте изворне воде, које међу тим, као што Гертнер ве.ик нису знатно мекше од макишке иодземне воде, с том водом номешалег строго узевши, велн Гергнер, морало бп се увек после сваке кише а у доба епидемнје препоручиватп грађанству да воду прокува Међу тим макигику иодземну воду и за време колере и тифуса или кад би од тих зарасних болести иретила оиасност не треба кувати, јер је пста вода ио најдубљем уверењу г. Гертнера аисолутно од бактерија сигурна. Што се тпче количпне воде, на сваки начин потребно је, велп Гертнер, да се у Београд доведе више воде и он саветује, да се колнчина воде повећа копањем новпх бунара у Макишу и повећавањем ннсталација. Треба потражити н можда се може наћи и у Макишу мекша вода и вода без веће колнчине гвожђа. У крајњем случају могла би се, у осталом на врло прост п јефтин начнн макишка вода вештачким путем и од креча ослободити ц на тај начин добпти мекша вода. Свој извештај завршује г. Гертнер овим речима: ,.Ја сам на крају мојпх извођења н оглашавам опет, без обзира на економно неугоцну тврдоАу, да се макишкој води ио ееби не може ништа ариговорити. Истнна на неким местнма у вароши добнјају потрошачи недовољпо равномерно темпернрану воду, за време суше не беше је увек довољно, а п већим делом беше мутна. Последња мана може се зар као уклоњена сматрати, на сваки начин код иоле добре воље, може се лако избећи. За тим се не може порећи, да је у одржавању водовода било пзвесних неправплностп, које су се могле избећи а које су опет биле у стању да поверење према водп сасвим убију. Ове иеправплности осннвају се напослетку на одвећ честнм променама у нерсоналу. Поједннац нема ни времена ни могућности , да се како ваља упозна с радом и да стече пскуства.“ Стабилнтет је први захтев једнога тако компликованога механизма. Бодовод може сво.ј задатак само онда постићи, ако није спољнпм утпцајима