Delo

КРИТИКА II БИБЛИОГРАФИЈА 493 I- Зима почнње свој чланак с напоменом М. Цара (у расправп о Војпслављевој иоезији штампаној у Бранк. Колу од 1895. и после одштампаној у II књ. „Мојих Симпатија*), даје „Еолова лира“ у Војислава (стр. 97) »очит митолошки 1арзиз пошто свак (?) зна, како Еоло — бог вјетрова — није никад лпре носио, већ о рамену големо жељезно копље. с којпм је проламао пећпне, и из њих вјетрове пзгонио.“ По мишљењу г. Зиме Војнслав је ту доиста учинио погрешку противу класичие митологије, али не тим што је придао Еолу један музички инструмепат, него што каже ,лира“ м. „харфа“. На Цареву замерку он надовезује ове речп: „Ја бих рекао, то је још најмањи митолошки 1арзиз у Илнјћевим песмама. Менн се чинп, песник је негде чуо или читао о Еоловој харФи, па заменио харфу лиром, премда на другом месту употреби п реч „харФа*, као на сгр. 134, где велп : Публије (т.ј. — Овиднје) зампшљен седп. На огарфу Седе му пале власп. [поред њега Умесније би било, да се ту каже лнра а уз Еола харфа, али се неснику хтело тако — па нека.“ Међутим „Еолова лира“ није никаква погрешка противу класичне митологије и према томе тој примедбп г. Зиме ннје било места у нашем члавку. Но ношто се код нас често унотребљава пзраз „Еолова харФа“ и пошто је г. 3. внше пута у свом чланку аеснпку замерао и за сасвим сптне омашке, допустиће ми се, да се осврнем на још једне речи М. Цара о истој стварн и да после о свему детаљннје проговорим. У Јавору од г. 1893. Цар тврди, да не треба говорити „Еолова харФа“, јер мптологија Еола никад не представља с харФом, него еолијска харфа, по еолијским песнндима, који су тај инструменат, н ако у лренесеном смислу, много употребљавали. Ово је међутимкао и све остало у ирвој замерци М. Цара и у примедбп г. Знме сасвнм погрешно. У ствари етојн овако. IIод „Еоловом харФом" не треба разумеватп харфу бога Еола, којн доиста по митологији нема никаквог музичког инструмента, него нросто једну музичку справу, која се обнчно намешта по вртовпма да забавља својим звудима. Према томе дакле погрешно је узети, да је погрешка противу клас. мптологнје, кад се каже „Еолова лира“, на против чинн се грешка те врсте, кад се држи да је Еол имао харФу. С друге стране већ из овога је јасно, како је неосновано тражити, да се м. „Еолова харФа“ каже еолијска. Та харФа нема никакве везе с еолијскнм песнидима, у толнко пре што су онн свирали (као што знамо из грчке књпжевности и уметничких споменика) у барбнтон (барбнт), врсту лнре, а не V харФу; она је прозвата баш по Еолу, богу ветрова, јер издаје звуке, кад ветар душе. — На послетку помнњем, да у Цара није тачно ни оно, како је Еолово копље „големо“ и „жељезнои и да га Еол поси о „рамепу«, јер о свему томе не зна ништа нн клас. лптература ни стара уметност. Ја молнм да се ове ситнпце пмају на уму за све време читања ових страница, јер ће се онда и на Фактичне погрешке Војислављеве гледатн