Delo

КРПТИКА II БИБЛИОГРАФПЈА 501 словенске Академпје]. Према томе о том размеру Војислављеву није требало ни да буде речп у овом чланку г. Зпме. На послетку, нека ми је допуштено поменути и ово. Свој преглед старих богова у Војпслава г. Зима завршио је овпм речпма : „Ја — велпм, да бн можда — боље било, да се наш песнпк том слободом (т. ј. „да слпке своје у мптско одело заодевац) нпје служпо. Јер крво требао је имати пред очима п читаоце своје. Кад он у своје песме грчку п римску митологпју меша, разумеће га само онп, којн су етеклн образованост класнчнпх језпка, а такпх није највпше...“ По мом мпшљењу, ово је резоновање погрешно. Војислав пз клас. митологије и уопште пз грчко-римског старинства није никад узпмао ствари, због којих би његове песме патпле од неразумљнвостп за пнтелпгентније читаоце, а познато је, да он уопште и није песпик за најширу публику. Нарочигих класичних студпја, да се могу чптатп ти стпхови у Војислава, иису никако потребне. Псто тако погрешан је и закључак, с којпм је г. критичар завршно свој чланак. Ту он велн овако : „Поштоватељи песама Војпслављевих могу с негодовањем пптатп, зашто сам ја то написао ! „Наппсао сам за то, да сазнају жпвп, којп можда не знају, што с те стране не ваља у његовим песмама, п да впде, што бива, кад ко без довољнога знања класпчних језпка спомпње штогод, што се тиче старих Грка и Римљана.“ Према томе дакле, узрок погрешкама Војпслављевпм, које пзносп г. Зима, бпо бн у томе, што Војислав нпје знао класичних језика. Међутим очевидно је, да се у такве погрешке може лако упадати и с нрплпчним знањем грчког и латинског језика. Н. ВулићСот1е АпдеГо Је ОићегпаИз. 1_а бегђје е! 1еб бегђеб. (1_ес1иге е! IШреббЈОПб). Шогепсе. в. 8°. IV. стр. 319, цена 3 дин. Иоодавно у страној књижевностп ннје било симпатпчније књпге за нашу земљу, но што је ова, чпјп сам наслов горе исписао. Г. Губернатпс, будући прошле годнне дочекан п примљен у Београлу врло љубазно н с многпм почастима, помнслпо је, да ће се најбоље одужптн својпм домаћинима ако наппше књпгу, у којој ће казатп све што пма доброга н лепога о Србијп. А да пак његово дело не нзађе само као акт куртоазнје добро васпнтана човека, он га је задахнуо дубокпм убећењем, топлом п пскреном љубављу према ствари српскога народа, п образложио потребом, да пред Европу нзнесе упечатке прпмљене у народу, коме је у будућностп, по његовоме суду, намењена крупна полптичка улога.