Delo

КРИТИКА II БИБЛИОГРАФПЈА 509 напуштање јулпјанског и усвајање грсгоријанског календара. Предлог дакле по себи нпје нов, али у њему ипак пма печега орпђиналног, што је своЈина г. писца, а то је начин, којим би се имало известн то прима ње грегоријанског календара код нас. Уверен у непоколебљивост својег предлога, г. писац га је посветио Њ. В. Краљу Александру I. А природна је ствар. да оваке пројекте мора пратитп иотпуно јасан текст, чиме иредлагач једино може прибавпти себп присталица нначе, без тога, цељ је премашена. У овој пак брошури од 42 стране г. писац је свој пројекат пзнео у цпглих 36 штампаних врсти, што чпнп 1 сграну (стр. 8—9). Доцнпје мало, опет говори овде-онде о пројекту, што све укупно може пзнетп опет једну страну. Тежнште овог предлога пз* ложено је под натписом „Мој пројект" (стр. 8—9). Сав остали просгор (скоро 40 страна) заузела су нзвођења појединих колпчпна — те у јулијанском те у грегоријанском календару - - таблнце и т. д. о чему смо већ говврилн мало пре. Или, другнм речома: највпше се забављао на ономе — чега има у сваком већем калепдару. У томе су г. писцу бпли пзвор, но свој прилпцн, руски в е ч и т и календарп, који се одлп кују управо онаком опширношћу, како су те ствари и у овој књпзи из_ ложене, а узгред буди речено: да ту има многога издишнога материјала, у колико се то наравно тпче неносредно питања о реФорми календара. Кад је пак ово питање изнесепо у нарочитој књизи, ондамујетребало посветпти впше разговора, внше разлога и т. д. а пе само онолико, колико стаје на 1. штамн. лпсту. Па и у оном извођењу „недељног числа“ г. писац прави једпу разлнку, која нема пикаквог основа те изгледа као да ни он сам није ту на чпсто. Тако па пр. да бп пзнашао „недељно чпсло“ он даје овако упутство (стр. 30.)- „Свака година. којом се почиње столеКе дели се са 400, ако се хоће да зна јс ли преступна или која је пза преступне. Све пак годнне у столе&у деле се само са 4 ради исте цељи“? Зашто н пр. делпти године целпх столећа са 400 а све остале „само са 4 радн нсте цељи ?“ Што правнтн од једног правпла два без икакве потребе? Зар није све једно на пр. делити број столећа плп број дотпчне годпне увек са 4, па добптп псте резултате, као и по његовом упуству ? Он налази, да је год. 1700 прва по преступној (а то казује остатак прп деоби те годпне са 400) ; да је год. 1800 друга но преступној ; да је 1905 прва по преступној ; да је год. 1600 иреступна н т. д. овакпм рачунањем: ,1700: 400= 4 16 400 --- 4 ~Т1800: 400 = 4 16

2 а треба радитп овако : $ 1905: 4 — 466 “Т 1600: 400 4“ 17_: 4 = 400 1 18 : 4 4 16 : 4 = 4 пт.д.