Delo

Д Е .1 0 514 позна н сазна ц број тих нашнх самониких и импровизираних државпнка, дипломата и у онште „важнпх“ нолитичких лнчности. Ово што смо навели, могло бп бити довољан иовод, да овде нарочито пстичемо ко је тај Ривје како је он један од данашњих најодличнијих иредставника међународно-правне науке нт.д. Но то је сам преводилац „еи р1ете соппа^запсе <1е саиае“ већ учишго у своме предговору и ми упућујемо читаоце на тај предговор. За сад ћемо о то) важној књнзи у кратко казати само то, да је др. Веснић учинио веома добар избор дела, које ће превесги, јер већ само име пншчево у пуној мерн јемчи, да је дело ваљапо пзрађено и да стоји на висини данашње науке. Да ,је превод добар и псправан, о томе не може бити сумње прсма стручној спреми г преводиоца. Најтоплпје препоручујемо ову књигу као несумњпви драгоцени добптак за нашу нејаку правну књшкевност. Првом приликом ми ћемо опшнрннје о свему томе проговорити. Предлози за деобу Турске, грађа задиплом. историју Балканског полуострва. I „Предлог кардинала Алберонија44, од Д-ра Мил. Р. Веснпћа. Београд, 1898. Познати вредни посленик на пољу наше публнцистике, а специјално међународно-правне књнжевности. др. Весннћ није се преварио кадвелп „да неће моћп бптп на уштрб српској књпзи“ кад нам као плод марљпвога и зналачкога истраживања у области дипломатске нсторпје Балканског полуострва буде иоступпо нзноспо разне предлоге о деоби Турскога Царства, који су се смишљалп п јављали у старије и повпје доба. Ти су предлози без сумње интереснн нрилозп у прпкупљању грађе за дпплом. нсторију Балканског полуострва. Писац је серију тих предлога отночео с предлогом кардпнала Алберонија који Је штампан у засебној књижпцп г. 1736. У колико је та књпжица данас већа реткост, у толпко се већма мора похвалпти старање и труд пишчев, да. је пронађе и да нам је у српском преводу саопштн. Албероппјев предлог носп па себн; разуме се, обележје времепа, у коме је постао, а то је било време династичке и кабинетске политике, која је дошла до вршка у доба т. н. „иросвећеног деспотизма.“ Према томе ннје нпмало чудно, што тај предлог но самој тенденцнји не представља нешто особено и ново, што по духу и правцу не би било већ добило израза у разним другпм предлозпма и иолптичкнм тежњама н плановима тадашњега времена. Мнсао, да се Турцп п Татари истерају нз Европе и да се васпостави источно (внзантијско) царство добпла је већ пре тога израза између осталих и у пројекту Силија, министра Анрц-а IV., који је свој пројект протурао под великом Фирмом самога краља; иоследњи део предлога, који предлаже устаповљење некога сталнога европскога конгреса нли највдшега суда за расправљање п решавање свих међународних спорова и несугласица, већ је пре тога изнесен не само