Delo

ШМ1М0РСКА ОБЛПЧЈА 9 — Па сигурно... овај... биће њихово! вели Кико чешкајући се... А ја одох! А шјор-Карло одиста неће ми дати нн динара (ни једне паре). — На. ево ти! рече нутник и баци му Форинту, па најлаганије поче куцати прстом но зупцима клавира и паткљиво слушати гласове. Фала ви. мој лијепи господару! Бог ви дао здравље и свако добро!... Али, тако вам бога и светога Шпиридона. кажите ми, јесте ли ви шјор-Паоло? Ја бих рекао да јесте. али... опет... ко зна? Онај скрену главу ка свијећи и зажмури. На лицу му се указа израз највеће пажње. јер је огледао акорд. Два три пута куцну свима нрстима и одмахну главом. А, шјор-Паоло ! започе Кико. Човјек се трже. II сав се онет накостријеши. ИГта хоћеш? Зар ти је мало?... Вуци се на поље! На горњем нрелому етуба стојала је гломазна слушкин.а са другом свијећом у руци и сва усплахирена. Очевидно, она је очекивала носца. да јој објасни, какво је то чудо у кући. соби забруји мелодија. Кико јој даде знак да не силази. да не улази у собу, јер да онај није п])и свијести, те би је могао задавити. Он је то казао покретима нрстију, врло живо. али још живље казиваше то његово уплашено лице. И оставив слушкињу већма пренеражену. стрча низа стубе. кроз мрак. Пред кућом се устави и стаде се обзирати. Најближи Фењер ЧКИЛ.ИО је пред читаоницом. на четвртој кући од Колнареве. идући ка градским вратима. Из читаонице изиде њеки човјек. Кико га иретече. али, видјевши да је младић, пропусти га, па сачека другога, који у тај мах изиде кроз иста врата. То је био старији трговац. Васо Коренић. За Васом се низаше читава поворка. Сви ће тоооже у шетњу, у ствари. иду у сусрет католицима. па ће. као мимогретке, а гласно, говорити о Плевнп. о побједама црногорским и србијанским. То изазивање и одјеци његови бјеху на дневноме реду све већма, од кад се рат примицао крају. Кико стаде пред прввга. —- Добар вече, шјор-Васо! Знате шта је ново ? — 1Т1та је ? пита човјек.