Delo

188 д к л о А са висине далеког небеског свода. тамна као кадиФен покров. пуни месец поносно погледа. или како мрнари веле. снја „читавом њушком“, просипљући сребрнасту светлост на океан. и љупко намигују безбројне звезде. По кад што каква „непокорна“ или „крива^, тако мрнари зову звезде иадавице, откачи се и као сјајан сноп сручи у (>кеан. а небо и даље остаје величанствено мирно. На ..Ласти“ влада мртва тишина. Сви. оси.м дежурних, сиавају тв])до. Дс/курни ОФицир, одевен у бело одело . с раскончаним вратннком од кошуље, шетколи се по мосту тамо и амо, назећи да се не наслони на ограду и не засни. Он ниљи у видик, загледа у компас, погледа једрила и, од времена на време, кроза зубе. да не разбуди иосиале на крову мрнаре (унутра је загушљиво за сиавање). довикује : — С’ кл.уна! Пазите пред собом ! — Лест! Пазимо ! — одлеже се уобичајени одговор. II опет тишина. Само се чује хрчање поспалих. Дежурно мрнарско одељење налази се на својим местима. Многи . згуривши се уз катарке, дремају. Неки ћаскају или ко прича какву причу. Али сви говоре лагано, скоро шапатом. чнсто као да страхују да не оштете чари ове дивне ноћи. II На предњем делу лађе — на кл.уну — звонце изби четири. што значи да су два сата. Шиљбоци, који седе на кљуну н гледају напред, жељни да ио који дуван испуше. освртоше се. чекајући да им до!)е смена. Еј, ко је на реду V Смена излази ! —лењо нроговори дремљивн 11аредник. А да растера сан, нриће кацн с водом, која је до предње катарке. напунн крџом окраћу лушу н иринали је Фитиљем, који горуца у бронзаној кутијн.