Delo

В1’АЊЛ II Н.ННО ПОМОРАВЛ.Н Ј7Г убруса. од кога она држи досно.м руколг један крај, а другарнца до ње други. Игру прате припевци на стање домаћина. на младог газду п газдарицу , на момче нежењено н \ баву мому и т. д. То је један веолга заносан чин старог српског обреда, који има митолошку основу. Свадбене церемоније простпје су п спромашнпје. Овде весеље нема оне наше примамљивостн п лепоте. На једној свадби у Врањп до „Сахат-куле" (12. фебруара 1878. , играху само наши војници. Кућани и остали свадбарп гледаху све то радознало без жеље да прискоче у српско коло. Л вече настане у момачкој кућп право весеље, п гостп једу н гшју до неко доба ноћп. Тако п другог дана. Митхад-паша забранпо је дотле уобичајено празновање свадбе од неколпко дана. да народ не дангуби п умери се у трошку. И погребнп су им обичаји такофе простији, но карактеристика укопа — читање молитава, нарнцање . пратња родбпне и суседа, колшво — \г свему је као п код нас. селу Раковцу, при оступању Дибранаца, би нз пушке обрањена девојка Дена. Она не могаше да преболп, код свега зналачког заузпмања нашег саннтетског капетана др. ЕМд. Лазаревпћа. Смрт огласи брат јој испред куће тужним запомагањем ..куку сестро, куку Дено; ко ће од сад брата дочекпватп ?*’ п т. д, Где нема рофенога брата, то чпни другп који сроднпк. ‘Л\*енскиње нариче крај покојника. Даће су као н наше. II ИЧИ Њ А (штампано у књ. -19. Гласинка Срп. чен. Друштва . III С Т А Р II н е: I. Црква Светог Николе у Кончулу. Кончуле је велико арнаутско село на обалама Мораве. Лежи на средокраћи нзмеђу Гплана п Врање, у залактнчнол! склопу кончулског ждрела.