Delo

174 л К Л (» тп11\-, Насјпп, Страунн, Пгрндере, Ђустендил н т. д. Пасјан н Ппгџра1/ х околннн Гнлана, налазимо на овој друмској лц; нпјн с ону страну моста. ^апамћено је да је у старо доба нз боравпшта преко Мораве бегао народ масама у доње српске крајеве н у Аустрпју, од турског насиља. То ће битп у добу нашнх познатих сеоба под иатрпјарспма. Пре много годпна, кад је Подграђе бнло' у рлкама неког велнког турског „забнта“, (власнпка) дође неколпко странаца на коњима, да купују' корњаче , које се троше на њнховом крају. То беше варка. 1мао потомцн одбеглпх С'])ба, ови странцп допелп беху заппсе од породичннх остава, п једне ноћп код старе цркве у Пасјану пскопају из шест рупа по казан блага, п нестане пх. На Маркову мосту задржп пх стра-.кар Арнаутпн, п хтеде да пх врати; али га онп подмпте једипм делом оставе, и срећно наставе пут. ТГ данас путнпцпма показују ове рупе. Од ове прпче н!то одржава везу о псторпској сеоби нашег народа, има једна краћа верзија у М. Милојевића. Крај је веома дпван. Од села Бујановца н Трновца, већ се поступно губп моравска долпна у кончулску клисуру, предео пун планина п брежуљака. Средпном клисуре дере Морава дујк главног друма из Старе Србије. Очи посматрача замоЈи-не дојакошњом равнпцом п иогледпма на даљне планпне Гујан, Старца п остале, налазе овде ттрпјатпог одмора на брдовптим п шумовптим пропланцнма ннтересаптног ждрела. Иза једпог впса помаља се другп, п тако траје све до Криве Реке. Одатле те још дппппјп поглед на равницу Старе Србпје; алп све залуд! Благодарећи јевропином правдољубљу, ова красна наша земљпца оста на турској страни, п ако је наша предстражна војска бпла дошла чак до Грачанице па Косову, без пкаквог отпора. 3. Лучане ( ело на десној обалп Мораве, на прво.м завоју којп оиа чпнп. пуштајућп се пз ждрела кроз Иоморавље. Бројало је стотппу арнаутско-цпганских кућа. Иаша војска нашла га је иусто.