Delo

ВРАЊА И ЊЕНО ИОМОРАВЉЕ 279 сторија котлинастог облика, представља озбиљан стратегнјски положај према Врањи. С фронта, иротежу се ивип,ама ове котлине неки као природни опкопи, на којнма поједина нздубљена меета представљајл' топовска утврфења. Положај потпуно влада околином Мораве. Место је баровнто, и нема пзлаза отицању кишњпце. Стока радо пнје ову воду, због њених сланих суистанција, и отуда народ држи да овде има руде солп. Д јесен 1454. године, султан Мехмед четири недеље лежао је с војском у „Кислиниа; а затим у поновљеној бнтци разбије на води Треиањи нашу војску , која је била прикупљена у „Глубочици или „Кислини*4. Од наше јуначке властеле, ту је мученички главом платио Никола Скобалпћ и стриц му, одабрана господа, као што вели историја. Мехмед је долазио од Жеглигова, данашњег Куманова , а можда и пчињским ждрелом, које је као крак старих путова и данас у употреби. Пошто је Трепања према овом висоравну на левој обали Мораве, „Кислину“ ваља тражити по правцу продпрања војске или овде, или с ону страну у Моравици.1 Село Ратаје, чифлик је потомака некадашњег врањанског управника Хусејин-паше. По заузећу Врање, овде је у пашину конаку боравпо дуго времена са својим штабом, командант нашег шумадијског корпуса, генерал Бели-Марковић. Прича се, да је кћи овог Хусејин-паше била заволела његова ћирицу Стојана (?) Једног дана , кад је паша био у лову, њих двоје договорно натоваре три мазге блага , п побегну у село Мачкатице у Власини. Потера нх је гонила. н зато онп ту само ноће, а у јутру оставившп домаћину један део блага, побегну даље, на Пандиралу пређу у Србију, и оду у Крагујевац. Хусејин-паша Врањанац, бно је румелпјскп племић. Помагао је Турцима у савлађивању устанка под књазом Милошем п учествовао у боју на Дубљу 1815 год., а после крвавог пораза, побегао је назад у Врању. Вратпо се у Србпју наново 1) Ова нпотеза о „КнслншО, не слабн научну важноет података Ст. Моваковнћа (у саставу г11ово Брдо н Врањско Поморавл.е), ни разложнто истражнван.е пок. Јастребова у „Гласн. Ученог Друштва“.