Delo

31 б д к л о иородице — ДерФлингер, маршал Великог КурФирста био је из ње. Отац Бизмарков беше нознат као човек чврста карактера, одлучне воље, а мати као веома образована, п духовита и слободоумна жена. Она највише вол>аше Бизмарка, н жел>а јој беше да јој син постане дпнломата. Млади Ото Бнзмарк оде најпре у Берлин, гдеје свршио гимназију, а за тим у Гетинген на универзитет , где је врло бурно /кивео, вратпвши се са више масница и ожи.вака на лицу но знања. Д Берлину је иродужио да слуша нрава и опет без велнке вол.е, да га чак ни предавања чувеног реФорматора правне науке, Оавињија, не занимаху. Инак за то , ио свршеним студи јама, Бизмарк прилеже на посао н после кратког времена положи државни испнт. Али се државне службе не нрими одмах, већ оде у Грајфсвалд да студира пољолривреду. Како је пак његов отац бурно и раскошно живео , те је материјално носрнуо, и морао се повући на своја пољска добра то н Бнзмарку би додељено да управља економијом на поморанским добрима своје породице. Као економ, Бизмарк с почетка не •/кив.вашс економно, — већ скоро продужи ђачки весео /кпвот у иијанкама, гозбама итд. А кад му умре отац 1845 (а мати још нре тога 1839) он подели с братом имање очево и поче озби.љније и економније живети. На две године после смрти очеве, 1847, ожени се Јоаном Путкамер, и би изабран од племства за носланика на „уједињеном саборуи (бег уеге1п1§-1е БаисВа^). Од тада Бизмарк припада иолитичком животу као јакан раденик, изашавши на глас са свога држања на овоме сабору. „Романтичар на престолу Гђезара", духовити или парадоксални . нестални , сањалица, више уметничка но државничка природа, Ви.љем IV., хтео је неком својом комбинацијом да измири потребе свога времена са својим идеалима. „Уједин.ени сабор" није бно ни стари сталешки сабор појединих провинција, нп моде]ши нарламенат — већ мешавина и једног п другог. Тада је н у Пруској либерална струја отимала маха, налазећи одушке чак п у оваквом саоору. Бизмарк се и ако још млад човек, нстакао као огорчени противник ове слободоумне струје, као Фанатички ноборник ансолутизма р!П8 гоуа1Ј81;е срге 1е гој! V једној дебати о еманцииацији Је-