Delo

д к л о 320 Пруека постане противником Руснје 1855 године (у кримекоме рату). помажући еавезнике (Енглеску, Француску, Сардинију. Турску) — био је Бизмарк. Пруска је тада мудро учинила не замеривпш се Русији — као што је то Аустрија учинила, изненадивши свет својом незахвалношћу (речи аустријскога министра Шварценберга) према истој Русијп. која је 1840 године сиасла од револуције. Бизмарк је умео прнјател.ске односе Русије п Пруске да учврсти. знајући колнко је вредно нријатељство моћнога суседа, колико ће он(1 од корнсти бнти. кад се приступи решавању великога нацноналнога питања. — Из Петрограда оде 1862 г. у Париз. али не састави ни три месеца ту, на би иозват у Берлин да образује кабинет. Од 1862. г. па до његовог одступања 1860 живот Бизмарков је што и историја Немачке за то доба а то је. без сумње. у новијој нсторији немачкога народа. н најславнији одсек. када је његов смео сан постао јава. стверност! V како је тешким приликама Бизмарк постао министром председппком! Виљем I носаше се мишљу да абдицира на круну. Парламенат и круна стајаху завађени због питања о повишењу војнога буцета. С уставним правом, које му даје да може распустити парламенат. покушао беше Виљем I. али узалуд. јер и у нову скупштину уђоше исти људи — опозиционарп. Само човек иознат са неустрашимости своје воље, као што је Бизмарк. смео се јопг примити тешке задаћеда се бори с народом и иарламентом. Бизмарк се без устезања, одрешених руку. примпо. Име Бизмарл било је баук за слободоумне л.уде. оличење реакције, мрачњаштва, знак одсудне борбе иротиву права иарламента. — те сви иокушаји његови да се измирн с народннм представништвом беху узалудни. II он би принуђен те раснусти— 1863 г. — иарламенат, али н оиет победи опозиција. која се поносаше великнм нменом Гнајста, Вирхова. Сибела. Симсона н дј>. Бизмарк није хтео да ФалсиФикује народну вол.у. да демо]»алнше на]>од вештачким стварањем већине, али за то обиђе нарламенат. п мимо вољу п одоб]>ење његово повпсн војни буцет. V сред тнх заиетих односа са паЈ)ламентом (тако звано доба конФликта — 1862—66)