Delo

322 Д К Л 0 парламентом. војском. царином н т. д. а са јужним државама (Виртембершком. Баварском. Баденском и Хесеном) савез за одбрану н наиад. Велики део немачкога народа био је уједин»ен. — јо1п је остао југ да приђе и онда би вајкадашњи сан његов био обистињен. После оваквих успеха лако је било окончати п конФликат са парламентом. — ношто се с обе стране, н од круне н парламента, искрено пришло једно другоме! Да и немачки Југ нриђе Северном Савезу, — да уједињеље Немачке буде потиуно. помогла је једна велика криза, која је наскоро после Садове наетала — ])ат пруско-Француски. Заједничке оиасности. заједничка иредузећа развијају н буде заједничку свест. Г1ред заједничком опасношћу осећање потребе уједињења постаје свемоћно. Каква је била национална свест. и да ли је потреба уједињења народног имала солидне изворе у души и свести народа, — требало је да се документује на делу, када је на прагу био рат Фрацуско-пруски. Због избора принца Леополда Хохенцолерна на упражњени шпански престо дошло се изненада до прекида односа пзмећу Француске и Пруске. V Паризу се држало да је кандндатура принца Леополда пруско дело, Бизмаркова сплетка, - док се у Пруској ирали руке од тога. Онакве сатиефакцнје. какве је Француска влада тражила од Пруске, није могла дати, — а го је водило у ]>ат. крвави ]>ат. који се после ('едана. Меца, Париза, и херојског отпора Француског народа сврпшо ФранкФуртским миром (1871 г.). Докле се још борило н крв лила на Францускоме земљишту. у Версал.у, у престоннци Луја ХП’, ГГруси прокламоваше (18—ћ јануара) 1871. немачко царство. Велики историски чин нашега столећа, уједињење немачкога народа. свршен је жртвама и роћеном крвл.у његовом. достојно искупнвшн и своју слободу н јединство! Тада је немачки народ заузео достојно место међу другим великим иародима, с кога га је зла историска судбнна отисиула бпла. Иосле 1871. под управом доброга Вил.ема Т и владом гвозденога канцелара, Пемачка је имала хегемонију у Квронп — она је суверено утпцала на ток европске иоли-