Delo

/КИВОТ М ФИЛОСОФИ-ТЛ 375 рацијом, а то је дар с који.м се човек родити .мора и који се никаквим радом ни реФ.тексијама не да аадскпгги. Лти је Шопенхауер био мато обдарен даром реФ.тективног аистрактног аналисања (у чему је Хегел био виртуоз) и сматрао је људе овако]'а дара за чисте „таленте" без „генија," у чему је имао нраво, само што је заборавио да тек оба талента уједно спојена дају прави стварачки дух. који је сиособан не само да пронађе нове истине већ да их доведе и у унутрашњу логичну везу, докаже и систематише. Пошто је ТПопенхауер имао само први таленат (таленат интуиције), то је н н,егово мишљење несистематично и без дубље логнчне везе. отуда н многобројне противречности у његовом систему. Али то ни мало не умањује значај његов, јер значај једног мислиоца лежи на крај крајева у истинама које он открије. па ма их п не доказао. А Шоненхауер је открио неколико великих и силество малих истина, и његови ће спнси бити п остати један од нај богатијих рудника људске мисли. Осим множине оригиналних дубоких идеја његови су еписи пуни духовптих изрека н необично добрих упоређења (од ових последњих кипте списн његови) тако исто они су нуни ерудиције н дају доказа о ванредној начитаности Шопенхауеровој у свима литературама светским. Шопенхауер је знао 7 језика: латинскн. грчки (грчке цитате он увек нреводи на латински, јер сматра да сваки образован човек треба да зна латински: „чиме ћу вас иначе од шустера и шнајдера разликовати" вели он). фјшнцуски, енглески, шпански, талијански и немачки п познавао је добро литературе свих ових језика. Он је био сп]>еман у свима наукама (о томе даје доказа његов спис: ..ћћег с!еп ДУјЦеп 1п с1ег Ха1иг"), и познавао је скроз све уметности о којима је дао оригиналних теорија (особито о а]>хитектурп п музици) и мноштво добрпх опаски: из поетских н философских дела свих времена и народа има код њега мноштво необично лепих изабраннх цитата. Особито је добро нознавао литературу старих Индијанаца, у чијим је светнм књигама нашао иотврду својој теорији; Оирпек ћа!: држао је целог свог живота развијеног на столу, и сваки је дан пз њега чптао но нешто: то му је била утеха жпвота. како сам каже. < 'таре