Delo

СРГ1СКИ НЛРОД >' СКОПСКОЈ ЕПАРХИЈИ :*»Н9 није могло годити повраћан>е св. Спаса словенској служГи. отпочну и Митрополита и Србе денунцпрати Турцима: да Србима није главно црква; да овде није реч о словенској служби него о „српском језику“; да ово све чпни срнска пропаганда. која смера на буну;да ће народ само да се замути итд. Али је захтев био и снажан и неодољив. У ноћ у очи .Ускрса била је прва битка, у којој су се. од стварања Егзархата, сукобили Србн с Грцима н Гркоманима, потпомогнутим и Бугарашима. њиховим помоћницнма увек кад треба ићи противу Срба, па чак и влашћу, која ничим није помогла Митрополита. И ако Срби нису битку потпуно добили, они су противницима задали такав удар, да је задобивање цркве требало бити само питање кратког времена. ГГоследица судара била је та. што се у цркви десио толики неред, да га је морала емириватп чак и војска у самој цркви, (њу је и иначе на далеко била опколила), да је Митрополит мораа прекинути службу, отићи из цркве и сутра дан, на сам Ускрс, затворити је. Сцене, које су се десиле те ноћи, изазнвале су у присутника осећање одвратности. И ако је од Патријаршије, после Мнтрополитове депеше од Беликог 1Гетвртка, дошла бнла осма јавиа .шиовест да се црква повратп словенској служби, ппак су доцнпји догађаји утврдили, да је она и у овој, као и у ранијим приликама, била вероломна. ГБена дволичност и могла је дати маха скопаљскнм Гркоманима на отиор. Очекујући да ће месна, државна власт спречити неред. који је у изгледу бно, Срби су, држећн се мирно, остали бнлн непопустљнви у захтеву да се изврнш синодално решење Патријаршије, не допуштајућп да се ишта мимо њега урадп. Гркомани пак на најодвратнијн начнн вређали су Митрополита, гонили га из цркве, пљували на њ, нападали свештеннка који је носио св. мпро, наносећи овим тешке ударе и светињи саме службе и великог празнпка , којему је она била намењена. И самн прости Турци, војннци и заптије, чуднлп су се овакпм појавама }т црквн. Ко се опирао повраћању св. Спаса Словенству У Понајтачнијим подацнма, прибраним баш у ове дане, бројно стање Гркомана у Скопљу бнло је овако: п Грци и Румунн удруженп броје 11 Г> домаћинских нуфуза. ()д овог броја 2Г) румунских