Delo

остаЈао, чак п чнмо оно што Је у пнсму патрнЈархову стоЈало. на томе да је његово са.мо да изврши последње патрнјаршијско решење: све Гркоманима, а Србима само лева певница, и ако за то, како му рекоше Србн, нпје морао ни долазнтп, јер такво решење нпје могао нп Мптрополпт да извршн. Будући с Гркоманима једпно у дружби, Србе је примао осецајући се на њнх. непрестано запиткујући пх о тужбама које бн могли пматн противумитрополита Методнја, и гонећи нх да прнме последње патријаршијско решење. Поред Скопљанаца њему су долазилп били п пзасланицн другнх, окрајних хчеста. Између осталнх дошли су му били и изасланпци три црногорска села . 11учера, Горњана и Бањанај на броју 30 људи (од којих 3 свештеника). < >нн су, у псто време, били и носледњп, јер друге ннје хтео више примати, бојећп се последнца које би могле оне нмати на његов задатак. Док Патрпјаршија у своме писму, х пућеном Митрополпту, кука. што се сконаљска општина поделила па двоЈ*е;дотле јој њен изасланик, Амвросије, шпље 11 септембра, ноћу, депешу овакг садржпне: Наши иримише <)ругу с.гужбу словеноку'), араво амања за школу према ПИСМу Бр. 4049 и дохотке иагаара на обе службе. Одричу 0В0 СрбОФИЛИ. 1\олико нпскосги и искључивости V почетку и на крају ове депеше! Грци су њихови — патријаршиски , Срби нису! < )нн чак н нису Срби, него Сроофили. II да ли је Патријарх Антнм сам пред собом црвенио, налазећи у овој депешп помен оног свог пнс.ма, чије је постојање онако упорно п бестпдно порпцао? По ово.ме би дакле Срби имали само леву певницу, док бн пначе сва црква била дана Грцима, сви њени приходи ншли би грчкој општини, чак и они од словенске друге службе, ако би Срби на њу пристали; целокупно имање црквено ттрппадо би грчкој општини; ова би само имала у Скопљу постојати. чак н као епархиска општина. , (р'/кањем својим према Митрополиту егзарх је само јаче нстнцао смисао оних речи ппсма Патријархова односно тужаба нротиву првога. О службп на Крстов-дан, кадје митрополит 1) А н,у Формално тада није ни нудио Србима. П. Б.