Delo

170 Д Е Л О Сретеном Пишићем. Сада је? каже се даље у предговору, обраћена „још већа нажња на концентрацнју и узајамну везу нзмеђу поједнннх чланака с особнтнм обзиром на предмете што се уче у II. разр. средњих школа.“ — Избор чланака н распоред њихов у књизи чине леп утисак, а школска Ке пракса најбоње ноказати нраву вредност овога новог уџбеника, који је за наставу матерњега језика у нашим средњим школама добитак и само по том, што Ке од сада сваки нижи разред имати своју нарочиту читанку (први и други две ШевиК-ПашиКеве; трећи п четвртп две НоваковиКеве). Граматпка пољскога језика. — Радован КошутиК, доценат у Вел. Школи. саставио је Граматику иоА>скога језика (издање штампарије државне, '8:на, стр. 201) изра1,ену по делима А. А. Крињског и В. Неринга. Књиге ове нисмо добили. Грчко-турска војна 1897. — Светозар РадојичиК, ђенер. потпуковник у оставци, написао је дело под натпнсом Грчко-турска војна 1897 (штампано у државној штампарији на вел- 8-ни, стр. 829). У књизи су ови оде.Ђци: предговор. узроци војне, однос ратних страна, ратиште и војиште, ратни и операциски планови, мобилизација и концентрација, ратна Формација турске оиеративне војске, војне операције. У додатку су седам карата н планова бојног земл>ишта. Дело је написано исцрпно, зналачки и објективно. Препоручујемо га као једно од најбољих дела у нашој војној литератури. Значај утнрђивања у пољској војни. — Свет. ИсаковиК, инж. потпуковник, напнсао је књигу под натписом Значај утврђивања у иољекој војни. Књига је изишла у Ва.кеву (штамнарија Јов. Молнара, 8-на, стр. 17). Државно рачуноводство. — Изишла је из штамне и друга књига „Науке о рачуноводству,* коју је написао Светозар Ј. Мајор-МарковиИ, главни књиговођа државне главне благајнице. Док се прва књига овога списа (штампана г. 1897.) бавила „о рачуноводсгву уопште“ (унраво о „књиговодству“: иростом, двојном и новом камералном, н о контроли), дотле је овој сада (вел. 8-на, стр. XX и 251) нредмет само „државно књиговодство,“ те има ове одељке: органи државног газдинства; државно рачуноводство: контрола ц додатак: држ. рачуноводство у Србнји. У приступу писац казује по којим је (немачким) ауторима своје дело израдио и, желеКи помоКи ноправцц ц преуре1>ењу наше Фннансијске н рачунске струке, наводи и разлоге за ново камерално, а нротиву познатога двојног књиговодства у државном рачуноводству. Књига заслужује пажн,у наших рамунских људи, а нродаје се заједно с ирвом књнгом по 7 дннара. Извештај. — Министарство народне нривреде штамнало је (у државној штампарији, 8-на, стр. 74.) Мзвештај о раду линистарства народне аривреде ио струци виноградарства у 1897 години. Овај је извештај написао II. Т. ТодоровиК, реФеренат министарства за виноградарство и воКарство. На крају има неколико планова расаднива и винограда. Православље у Поснн н Херцеговшш. — Изишла је књига под натписом Православље у Ђосни и Херцеговингг, наппсао П. М. ТомиК. Издање књижаре Мите СтајиКа у Београду. У овој се књизи (штампаној у радикалној штампарији на 8-ни, стр. 112) говори о бедном стању нашега народа у Босни и Херцеговини и о притиску који се чини на његову веру нарочито од стране католицисма, који представљају аустриска државна власт и римски папа. Књига стаје 1,50 дин. Писац објављује да Ке ускоро издати и књигу „Школе и школовање у Босни и Херцеговини.“ Бмоцпја, лудило н злочнн. — Д-р Бој. М. СуботиК (млађи), лекар у болници за душевве болести, одштампао је из „Српског Архива за цел. лекарство“ свој нацис Емоција, луди.го и злочин, један случај из области судске психијатрије. Књига је штампана у државној гатампарнји, на 8-ни, стр. 35. У овој је књизи писац изнео један покушај убиства, који је био пред судом, а извршен је у ненормалном душевном стању. О нмену срлском. — ЈованИлијК, нознати наш песник, у „Бранкову Колуи објашњава од куд долази реч Србин и да она значи „сербез1,4 (слободан). Интересно је прочитати ове сувише слободне закључке старога ПлнјКа, које он изводи онако произво.љно каоштојеире неког времена неки Витас доказивао да су стари становници Мисира били Србн ИлијК, иа пример, вели да су Бугари исто што н Срби, а Хрвати да су од нлемена кавкаског, а не словенског. Нгуа1*к! рокгећ. -- Из »ОКгога" је одштампана књижипа „Нгуа18к1 )>окге! н 1је)и §. 1848, други део“ (са сликом хрватског сабора4маја 1848, цена 80 новчнКа), Овде се описују догађајп у лето 1848 годпне. Поговор Бесноме Роланду. — Др. Драгиша СтанојевиК иаписао је књижицу нод натписом Поговор Бесноме Роланду са критичким погледима на технику српскога стнха (штампана у државној штампарији на 8-ни, стр. 103). У овој књизи ннсац говорн о песнику, о спеву, о препеву (о поезијн, стнху, ритму, слнку, строФИ. ИсепНа роеНса, о преводу стихова, о ресавском и херцеговачком изговору, о акцентима на сликовима. о коментарима, Роландо нли Орландо, о нздању). Ова је књнга, поред осталога, пуна корисних