Delo

478 д е л о тумачи се : а) испаравањем воде од поводња, б). да обичпа со с кречњадима и слободном угљеном киселпиом даје соду, и в). да организмп, који у води живе, дају но смрти поред алкалних карбоната још и сул•1*ате и хлориде, који затим с кречњаднма дају соду. Содне воде садрже још и многе базе, везане с хумусном киселином, нарочито натрију. По исушењу распадају се органска једињења, дајућд као крајњи продукат карбонате. — Поред карбоната налазе се у маџарским нпзинама и алкалнд сулФати (ретко и обпчна со), који постају овако : Биље . које напредује у устајалим водама, дотребује за свој оистанак сумпор- По угннућу нм сумггор долазн у воду у облнку сумнороводонпка, н ту се одмах везује за гвожђе. Ово једињење затим даје с калцијем н магнезијем г и п с, гевр. горку с о, а гвожђе нреко својих оксида долази у раствор као карбонат. Пнтересно је, да се у Маџарској налазе сулФатне соли 3—5 м. дубоко, п да је од њнх подземна вода скаро неупотребљива за пиће, а сода се налази увек на површпнп. Ово се тумачи тпме, шго глина у здраво сланом раствору коагулгше, образујући праменове, који не заиушавају капиларе и донуштају ноннрање воде у дубпну; али карбонатн п хддрати алкала сметају образовање ових праменова, глина остаје у ситнозрном стању п запушава капиларе, те тпме онемогућава циркуладију. Овако се нонашају и сва остала снтно истрошена тела. Само се тако може протумачнти што сода остаје на новршини а сулФатн пониру, остављајући само трагове. — Шалнтре има само у блпзини села где нма довољно органских материја, а њеном иостанку иомаже и човек— ./Хежншта соде у Маџарској су у живом иеску п лесу , којн су дилувијалне творевине, и у разним алувпјама; вађење је сада готово сасвим обустављено. 4. С в е т. II. Стевановић реФерише о раду X. Хорнпдког „ПГе Бб88§е1)1е1;е ХЈп^агпз (БбЈсПаиГ Кбз1епу 38. св., 1898.). — За маџарски лес утврђедо је да је еолског иорекла, али је у нсто време утврђено и то. да је од својег постапка до данас претрпео знатне промене, нарочдто што ву га реке разноснле и ноново таложиле, те је тако нзгубио свој типски карактер. За типски лес има писац овакву деФнннцију: „лес је нагомилавање нродуката распадања разних стена; има отворено-жутд бој\ ; садржи увек карбоната калдија ; дпје много влажан, алп се ннкад иотпуно Ц не исуши; не набира се н не прска! у води се брзо раствара, воду иропушта; ситнозрн је, непластичан, структура му је ситнозрна; порозан Је; еолског иорекла; није слојевит; нрп одваљивању даје усправне зидове ; садржи много калија, а ФосФорне киселине увек мало: садржи остатке дплувијалних сисара, сувоземне нужеве н разне конкреције; погодан за култпвпсањс најразноврснијег биља. Писад обраћа пажњу на разликовање разних врста примарног п секундарног леса, п предлаже ова имена: типски л е с, песковити ле с (који с првим •спада у и р в о б п т н и лес), затим л е с н а и л о в а ч а и л е с н н п е,сак, који су дпгпути с места постанка п поново депоновани.