Delo

Д Е Л О 408 Кухач: „Највише гусала има по Србнји, Сријему и Боснн. особито по брдовитих крајевих, (ето, зашто и иисац нарочнто помпње бреговнте крајеве!), затим у Бугарској, ХеЈЈцеговиии, Црној Горп, Славонији и Горњој Хрватској. Но средњој Крајинп, по мјестих, која су до далматиаске обале и по Истрнји, не налази се толпко гусала, колико у ирије споменутих ириједелих. У Грађанској Хрватској још мање, по Хрв. Загорју и у Словенаца, већ их ваљда и неима, а с тога се овдје многораби модерни виолин.“ Оне реФлексије, што на првн поглед изгледају да су зацело пншчеве, ни те нису; тако н. пр. иа стр. 23 , од „Гуслари су били...“ до доле и на страни 27, до 31. налази се с малпм изузетком у Кухача на стр. 32 и 33, наравпо и лепше н боље. На стр. 36. почиње г. писац са: „Као што сам раније споменуо, не беше куће без гусала и т. д.“ налазимо то и у Кухача на стр. 32: „Како већ споменух, налази се по Србији, Босни и т. д. мал не у свакој кућп... п даље на стр. 15, од става „Да нису и т. д.“ Где је Кухач погрешио навео, ту је и он. Тако н- пр. Кухач помнње иеког „Јакшу из Кумана“ као вјешта слијепца гуслара, па тако га п г. писац назива. Међу тим неће бити да су Кумани тако далеко од Напчева, да. писац нпје могао и мало поближе и повише што дознатн о том народном гуслару нз Бавата, па ако нпшта друго, „опо би бар дознао да се звао „из Кумана Јаша,“ али шта ће њему Кумани, кад је ту КухачУ Пмена осталих гуслара номиње и г. пнсац иста, која п Кухач само у другом реду и са неким, ие знам да ли хотнмпчним или нехотичнпм ногрешкама. Г. критичару се особпто допало како г. писац прнча заинмљпво и јасно о Филипу Бишњнћу, Тешану Иодруговнћу п осталпм познатим гусларима овога века,“ али да је знао да се све то лено и леише и занимљивије налази у Гласнику 20. св. и 22. св., на и у засебној књпзи о Филипу, а о Подруговићу у Вуковим дјелима књ. I. стр. XXXIII. Х1ДТ1. н књ. IV. стр. VIII., — јамачно бн друкчнје судио ! Осем овога, што сам досада навео, пма још подосга, што бих могао навести као доказ, да је та расправа компилација, али ће бити доста н ово. Кад бисмо одузели из ње, игго јс туђе, остао би незнатан део, дсо без којега смо н даље могли бити, јер стварно п шго је лсторијске вредиостп нема од писца ничега. II ако расправа нпјо још сва штампаиа, а прети нам се са „на‘ ставиће сс,“ ипак можемо но досадашњем судити да нсће пм тамо бити друкчије. Но критнци вндимо о чему ће даље бнтн говора. Г. критичару се допадо како г. нисац „пзноси неколико података о т. зв. гегавачком језпку, о језику сленаца у Славонпјн н Турско.ј Иосавнни, но кад огво-