Delo

ПАВ.1Е ПОПОВПЋ ОД ООКОЛОВИЋА 459 „Куд год кое иде, н попјева „Сребрњаке за појае задјева. 181Н. годнне није се у Србији иевало, као што се певало 18 2 7. 0 Павлу Соколовићу, завештачу ..српског благодејања" V Липисци, има спомена и у „Љетопису Матице српске" књ. В. за 1826. год. и у „Јавору“ за 1892., и у књизи: „Новмн писгма Добровскаго, Копитара и другихв [огозападнвихв Славанђ. Трудт Редовногњ Академичара И. В. Лгича. Санкт ПетербургБ 189Т/* У „Јаворзт“ је у бр. 25. и 26. наведено ппсмо познатог српског књижевника Григорија Трлајића, писато у Петрограду 18. маја 1806. митрополиту Стефану Стратимировићу. У истом рече Трлајић за Павла Соколовића ово: „Скажу Вам јешче молое извјестие, которое В. В. непријатним не будет. Павел Соколовић (Романа Ви знаете) имјејушчи гдје три брата, пријахал јесенас пз Гбттинга, гдје он училсја , повидатисја с нами; он бивает у мене часто, и ја нахожу что он не даром (узалуд) бил в Немецких Атинах, он говорит пријатно; оказивает благоразумнију ученост, а особливо појестественим наукам. Јего високопревасходитељство, тајни Совјетнпк, товарншч, министра просвјешченнја, и попечитељ Университета Московскаго, Г. Муравиев, весма учени и иросвјешчени муж , предлагал јему (Соколовићу) катедру в своем 5 ниверситетје; да и ми професори желали имјети јего здје у нас в Институтје (Трлајпћ је био професор „всемнрне историе педагогическаго института в Петроградје“) и професором химији и технологији, и он бил согласилсја и бил у нашего попечптеља, котори охотно хотјел опредјелит јего в предреченују должност; однако посље подверженија себја исиитанију, начто он несогласилсја, будучи уже доктором философији, Соколович, весма знакоми с Александром Ивановичем Тургениевим, возвратитсја вскорје в Гбттинг, да би отонуду, как скоро извољат јего дјела и обстојатељства, отправитисја в отечество. Он собирает здјес њеколико, по јего мњенију рједкпх книг дља В. В., н с граници отправит их к вам, во знак своеја вам преданостн, между прочими и церковнују историју Росспји, из-