Delo

НАУЧНА ХРОННКА 475 На основу извршених посматрања СгогаеНн одредио је, да пречник те нове планете износи око 27 кнлометара. Маса јој је 2 милнјуна пута мања од Месечеве масе. Нова иланета, Ерос, тако особнта по своме положају у планетском снстему, постаће предметом многобројнпх интересантних псиитивања како у*иогледу небесне геомегрпје, тако и у погледу небесне мехапике. Њом ће се моћи користитп, да се са много већом тачношћу одредп Сунчева паралакса, по методи која је већ ирнмењена на Марс п иланетнцу Флору. 'Га паралакса је најважнпји члан, номоћу којег се одређују тачне даљпне небесних тела п звезда. Комбинацнја хелпометрнчкнх мерења, односно појединих звезда у близини Ероса. без сумње ће датп одднчних резултата. За ова посматрања нарочнто су повољне околпосги, што ће се тада — када Ерос буде близу Земље — ова планета налазнти у пределу, који је веома богат звездама (копстелација Бика н Блнзанаца). Тако ће се дакле одредитп много тачнија вредност астрономског метра т.ј. средње даљине пзмеђу Сунца п Земље. Пспптивање кретања ове планете, вршпће се с врло великим ин* тересом, нарочнто због важних поремећаја (пертурбација), које ће Ерос претрпетп због своје близине према Земљи, и то од прплике сваке седме године. Нешто ће теже битп одређиватн поремећаје Еросове од утицаја Марса, јер ће они бнти маскирапн другпма, пошто Ерос нпкада не може бнти Марсу тако близу. као штојепрема Земљи. Интересно је обратптп пажњу да 15 Марсовнх годппа чпне 10305 дана (687 дана X 15=10305). н да 16 Еросових година чине 10315 дапа (644.7 X 16 = 10315), а то износп Земљпни* 28 годнна и око трп месеца. То значн, да ће после тодиког размака времена Марс, Ерос и Земља бити у пстим међусобним положајима и на нстнм тачкама својих иутања. — Знање ове периоде доносп нам те користи, што ће се тада моћп показатп врло значајне иернодичке промепе од утицаја Земље и Марса, које ће н георнјској и практичкој астрономији донети веома драгоценпх прилога. Осим овпх корис/ги, Е^рос ће пам још нослужити — но речима амернканског астронома проФ. Ес1. Р1скегјш>--а — да се утврди смисао оног физичког закона. по коме јачина светлости опада са квадратом остојања од светлосног извора. Управо, Ерос ће нам послужити да се тачност овога закона практички псгшта, да би се на тај начпн могла утврдптн нека средина у васиони, која светлосг — на неки начин — упија. Ерос је за ове огледе нарочито подесан због веома разлпчитих својнх даљпна од Земље, а оспм тога још и по томо. што се, због јаког прнближавања Еросова нашој Земљи, може констатовати знатно мењање његовог Фазног угла, те тиме нам нослужити као нзврспо средство верпФНкације горњега закона, који доводи у везу тај Фазнп угао са променама сјајностп планете. На ову појаву већ су 2—3 посматрача, незавпсно једап од другога, обратили пажњу н добили већ п извесне резултате.