Delo

474 д Е Л I тара), колико јо.ј се не приблнжује пп .једдно је мншљење у томе, да Меседа. Ирема рачунању, Ерос се највећма место у онпј ;јонп астерокад му перпхел пада 22 јануара т. ј. онога њено планетн Марсу учипролази свој перихел (према Сунцу). Иернхелшсове теже, те је тиме нати су већ за нзвесан број годпна п падају: већу близину Земљи. 1894. 21. јануара 1909. 1895. 28. октобра 1911. 1897. 3. августа 1913. 1899. 9. маја 1915. 1901. 12. Фебруара 1917. 1902. 19. новембра 1918. 1904. 25. августа 1920. 1906. 31. маја 1922 1908. 5. марта 1924. Гисто се 1 мора сажаљеватн околност, како се •ри члан је наЈповољнијн положај Еросов (за доба нашет жпвота) бпо још што нуара 1894 год. и — прошао је неонажеп! Да се онда знало за ов*менету, данас бп нам била скоро три пут тачније позната даљина . од Супца н осталпх планета, јер је тада наралакса (податак, којим I даљине рачунају) Еросова морала битп већа од 1 лучне секунде! По одредбама Сћапс11ег-а. ова нланета свјјши један свој пут око С за 643.10 дана (Вегћепсћ је израчунао 644.73 дана). Према томе, ш није доба, када ће пам Ерос бити сасвим блпзу јеете тек 24 јан; 1038 годнне! Ну у неколико повољнпје околности за нас у пзглед; 1901, када пролазак кроз иерихел пада првих дана Фебруара месеца тпм 9. јануара 1931 годпне. Ну у Еросовом питању настаће опако повољне околности каквС биле 1894, тек 1924, 1954 н т. д. Колико лп ће од нас доживегп ма, и ову ирву годину, тако плодну за астрономске радове, када ће се, моћу Ероса знати тачннје, колнко смо удаљени од Сунца!... Ма да Ерос на једном делу своје путање пде нешго даље од Мар ипак се ова планета мора ио положају своме сматрати између 3емљ Ма-рса јер јој средња даљпна од Сунца износи 1.46 а Марса 1 52.*) 1 краће растојање Ероса од Земље нзноси 0.15, дакле је скоро два : ближи него Венера ј0-27), а свакако још много ближн пего ли п > кад је Земљи најближи (0.38). Крајем новембра 1900 год. Ерос ће досга близу Земље (0.33) и тада ће се вндетп као звезда 8. велич'1]о_ Интересантна је околност, да Ерос, кад је у перпхелу има (Ј -е кретања 1.03, док је Земљина брзина на пстој дужинн 1.02.**) .[а^_ *) Ова је мера ивражена по астрономском метрЈ-, а то је даљина од >0 Ј6 Зем.ге. ГБегова је вредност око 149 милијуна километара наших. Један милиметне V номски мери наших 149 хижада километара! ’) Овде је јединица средња брзина Земљина, која износи око 33 кило, редп секунди. не о се