Delo

478 Д Е Л О 1. Ј. М. Жујовић: а) прпказује друштву нрвп геолошкп глоб од ироФ. В. Дамеса, на којем је поред јасвог нрегледа геолошког састава свих коптпнената врло лепо нредстављено н распрострањење разних садашњпх творевина по дну мора и океана: б) затим говори о новом уџбенпку Е1епгеп1:е бег Оез^етзЈећге од проФ. X. Розенбуша, који је према ауторовим предавањима удешен за уннвсрзитетске почетнике; в) показује друштву Са1:а1о§ие Јез ћ\ћ1Јо§тарћ1ез §ео1о§;1дие8 (урвДИО га Е. Маржери)> у којем је иотпун сппсак свнх дела (3918 на броју) што упућују на даљу спецлјалну лнтературу о свима геолошкнм предметима, областпма, личностима и т. д; г) обраћа пажњу на другу књигу румунског годишњака музеја за Геологпју и Палеонтологију, који пзлази као замена годпшњаку геолошког комнтета у Букурешту. 2. Ј. М. Жујовић резнмише расправу Е. Хауга 8т- циекЈиеб роккб ^еопциез ге1аВуез е 1а §ео1ооре Је 1а Тип181е. Ва геологију Туниса карактсрпстпчни су ирекиди Формацпја и трансгресије јурске, аза орограФију иснрекиданоет венаца, ко.ја долази од купасте н корнтасте сгруктуре. У средини купа (дома) терени су јурски и доњокретацејскн, а у средини корпта терени су терцпјарни. Набори не иду И—3 нити ЗЈЗ—ИСИ, кашто се шемскп узима да би се туниски планински венцп везали за Сицилпју (Кокан, Сис), него им је правац ЈЗ—СН, те у иродужењу пролазе западпо од Сицилије п уппру у Транстеверске Аиенине у средњо.ј Италијн, с којима се туниски венцн подударају и стратиграФски и тектонскн много внше но са Спцилијом. Преко средњих Апенина туниска је серија слојева везана за јужне кречне Алпе, преко алгирскога Атласа и Џибралтара везапа је за бетскн вепац у Шпанији, који је опет преко Балеара везан код Ннце са зоном северннх кречних Алпа. Централна алписка зона настављала би се преко Савоне, Корзнке, Сарднније, обалске зоне Алгира и т. д.; око њс су се прпљубиле алппске боре као што су се кривине Кариата н Дннарских Планина приљубиле уз маснв Источног Копна. 3. Д. Ј. Антула износи садржину чланка 0 аримени ботаничке Палеонтологије у рударству од Нотоннја — из берлннског Часоииса за арактичку Геологију. — ГеФеренат нарочпто истиче значај фосилних биљака ио одредбу стратиграФских хоризоната — и поделу Флоре за време палеозојских Формацпја, коју јеПотоније у овом свом чланку изложио као извод својпх студија. — У вези са овим показује Фосплне бнљке А и п и 1 а г 1 а 8 1: е 11 а (; а 8сћ1оепћ., Хеигорћеггз Пехиоза Вгоп§-п. и Ресор1;ег18 агћогезсепз 8сћ1оепћ. из Кладурова, које се нзмеђу осталих налазе у музеју рударског одељења и указују на горње хорнзонте н р о д у к т и в н о г К а р б о н а (карвински и ш в ад о в и ч к и слојеви у Моравској п Горњој Шлезијц н с а а р б р и ч к п п отвариски слојевн у области Сааре п Рајне). Овпм поводом Ј. М. Жујовић указује на тешкоће, на које се наилази приликом студпје фосилнпх биљака, нарочито из примордијалне