Delo

486 Д Е Л 0 Глума, дакде, о којој смо ми прво бпли помпсдили, видевши у почетку оног сукдатастог Михата, и знајући по народпој песми да ће се ту жене обдачитп у мушко одедо као у оперетама, и сећајући се да је и народна песма све нре него жадостива, и осећајући да што год с.е у овом комаду ради озбиљнога то може бити само у пола озбиљпо, јер комаду зиамо по песмп свршетак, и знамо да Вукосав није могао погинутн у другом чпну, кад ће га Гордана пзбавити у четвртом: гдума, ведимо, о којој смо помпслиди да ће бити депа веседа пгра, пуна хумора, таман с тодико бдагих суза да шаду учипи благороднијом, ето се извргла, неочекивано, нелогично, у дрну медодраму, с несвестима и заносима, с наступима страховптог бода и окамењене погруженостп, и ми смо, вај ! опет пред Једним од опих традпционадних медодрамских иризора, којн наше јадне живце мећу свакад на нове муке, у којима је све дажпо, п гдас, п осећања, и речп, у којима гдумци имају иридике да до краја задовоље урођену им накдопост за оним дажнпм и убндачким декдамовањем својим, н за време којих бн човек водео да није на свом месту, да је ван позоришга, на уднци, негде далеко, што даље од иротагониста док овај на позорннци запева, цвиди, јауче. брекће, рже и даје, ваљајући се с устима у ирашини... Ово мешање оваквих ИЈШЗора у гдуму која је и Богом и људима бида одређена битп комедијом — комедијом вишега стида, комедијом херојском, ако хоћете, адп комедијом — највећа је мана овога комада ...Ади ће можда боље бити да укупну оцену н оиште напомене о комаду оставимо за доцније, ношто довршнмо анадизу његову. На то и онако нећемо више дуго чекати. Еде, кад Мнхат дође, н Гордана се нробудн пз свога заноса, он јој исиоведп да је ов издао Вукосава, и да је то учппио с тога шго није могао да поднесе да је Вукосав бије иогама. Овде ми Гордапу ннсмо добро разумеди. Она ову исповест нрнма доста хдадно. Да дн зато што Је та исиовест оставља доиста хдадном? Да ди из дипломатије? као што по свему изгдеда, и ако доста неочекпвано. Како му драго, она, која је мадо час крвожедно тражида издајника свога мужа, да му „извади очц,“ сад мирно разговара с Мпхатом, и обећава му шга внше, ако јој помогне избавитн Вукосава из тамнице, да ће јој битп „милији од рођена брата*. Осим тога, пошто јој он обратц пажњу на то како је то мадо депо бпдо од Вукосава што је ударио ногом, оиа му призна да је њему, Мнхату, „више бидо стадо до њеног образа но њој самојД и реши се да се за онај ударац наплати Вукосаву. За тим се договоре како да спасу Вукосава, и смисде ово. Михат ће отићи Адпл-бегу, којн је једна даковерна будада н Михату све верује, п нспричаће му: (4) како је војска змијогдавих, коју је змијска царпца иосдада Судтану против ћесаревих псогдава, пошла на Беч да светн Кара МустаФу, и како је већ пада у Приморје; н (2) како је цар издао заповест да сваки делпја који је заробио каквог царског хајпнина мора тога послати у Стамбол, да се сви закољу на курбан заједно с ћесарем, кад