Delo

494 Д Е Л О грчкп рукописи капонскнх зборника н номоканона, по свој прилици да ће се из прашине извући још многи нредставннк неке до сада ненознате редакцнје номоканона, те ће се онда на основу поуздане грађе моћи танннје суднтн о менама грчкога црквенога законодавства, а тнме уједно расветлнти и многа тамна страна псторнје словенскога црквенога законодавсгва. Велнки зналац впзантијскога права Захарије (2асћагја) у свом прегледу грчких номоканонк (’В1е §песћ18сћеп Хотокапопек, Метоггез 4е 1’ асабстЈе 1трегха1е Зез зсјепеев 4е 81;- Ре1ег8ћоиг§. ЛгП-е 8ег1е. Тоте XXIII. Хг. 7) указао је на ову потрсбу, унућујућн млађу научну генерацнју да у овом правцу поради Сем споменутога недостатка намеће се при проучавању грчкога канонскога права јовг и та тешкоћа, што правна грађа није једноставно обрађпвана, него нлп су пзворп црквепога права састављани у снстеме у ирвобитном пуном облику, или су чнљепа комиепднја систематска са скраћенпм текстом правних извора. Чешће се дешава, да се оба облика налазе у појединнм рукоппсима уједно, те их треба одвајати н тражптп одакле је којп управо потекао. Сем тога тражп се од испитивача грчкога црквенога права да добро иознаје н византијско светско законодавство. ношто се већ како изгледа од IV века, од како Хрншћанство би признато за државну религнју, црквенпм одредбама (хауоуг;) почеше придружпвати п елементп црквенога закоподавства (уоцос), те се мало но мало почеше оба елемента доводпти у тешњу везу, док напокон не постадоше такозванн номоканопи. Прнмањем светскога законодавства учествује внзантијска црква у свима менама, које се извршише на римском праву иоглавнто у перпјодн маћедонске дпнастије. Митровић је зпајућн у каквој тесној везп стојп шггањс о словенском номоканону са грчкнм номоканонома, учинпо добро, што је добар део своје раснраве посветио грчкпм номоканонима, прикупившн ресултате внзантијскпх правпнх псторика. Једнно му се мора замернтп што је при овом послу матерпјал н сувпше збпјено — којп пут и непрегледно нзнео, тако да се впше пута мора нагађатн шта је инсац хтео да каже. Расправу своју поделио је писац на опћи н на сцепнјалнн део. У опћем делу говори се о назнву н о садржинп крмчије књнге, а у другом одељку тога дела расправља се о лптератури крмчије. У специјалном делу у првом одељку говорн се о грчким канонскнм зборнпцима, у другом одељку о словенским нреводнма, а трећп одељак носвећен је крмчијн, њеном постанку н исторнјп, њенпм рукописпма и штампаним пздањима. Најпосле расправља се у последњем одељку о важности крмчнје у словенским православннм црквама. Нри крају назначио је иисац лптературу којом се нослужио прн писању своје расправе. Да бн чнтаоце подробннје упознао са крмчпјом, тумачп пнсац њен назив по нзвођењу Конитарову у ЛУЈепег Јаћгћисћег Јег 1л1ега1:ш\, ВЈ. XXIII. Прелазећн на излагање садржппе крмчије, служи се писац московскнм издањем од г. 1787. Прн описпвању садржпне крмчпјпна увода, у коме се налазе спецпФнчно руске стварп, ваљало је подробније назпачитп пз*