Delo

ПОЛИТПЧКЛ РЛВНОТКЖЛ 1 (Ш полптпку, како он мопархпскп принцин ојачао. Т[»ојнп савенјо обнављан три нута од то доба — 1487 г., 1891 г., п 1896 год. Као одговор тројноме савезу спремао се полако п из тп.ја савез руско-францускп. I »ећ сам гај факат шго је тро.јнп савезиостојбо бпо .је довол.ан да зблнжп Француску п Руспју. Кфај онако крајње различшгх ({»орми државнпх, републпке и ансолутпзма, нпје могло ићп тако лако са зак/вучењем савеза, да ппсу догађајп на Пгтоку п држање Ауетрије п Немачке, нарочпто у буга])скпм заплетима, Русију определплп да се решп па тај корак. Најпре се економски приближнле Русија п Француска, што се огледало у одзпву францускога народа прп упису зајма руског од 1888 п 1891. - >а тим се нрпјатељство двају великих народа манпфествовало у одушевл.еном дочеку француске марипе 1491 год. у Кронштату н руске у Тулону 1893 г. II на послетку првп пут се из уста француског мпнпстра, Аното-а, Зјванично* чула реч „алпјансија" 1895 г. 10 јуна ш. н.) у Народној Скуиштини француској. Одредбе овога савеза ппсу продрле у јапност; оне су још тајна п за уже полптичке кругове, те се тако не зна нп његов карактер нп циљ. •Јасно је пак .једно, н ако пису познате од}>едбе овога савеза, да су Француска и Руснја бн.те готово увек заједно у свима нптањпма међународне полптике п ма на ко.че се крају она пзродила. Тако су заједно бпле п у шггању јерменском, егппатском, н у пптањпма далекога Пстока Азнје за време кинескојананског рата. Савез (ђранцуско-рускп, изгледа према заједнпчкој акцијп и заједнпчком држању, да је не само на солиднијој основи веЈ) н много пространпјих размера. Тако је -Јевропа данас подељена у два табора — двојни п тројнн савез; у две групе сила, које су јачином својом скороподједнаке, да се може рећи да постоји одиста равногежа снага. Једна .једина од великих сила, која није хтела прпћи нп једној од овпх двају група сила, беше Енглеска. Она, као земл.а марптпмна, одвојена од контппента јевроиског. одпста најмање има потреба за савезе, п најмање се има бојатп поремећаја равногежње сила. II њезппа целокупна псторпја разлпкује се битноод псторцје јевропскпх контпненталппх земаља. Својпм срећним географским положа.јем, она се одпста мог.та пајдуже узд]>жати од полнтике савеза п споразума п остатп у завпдној пзолованостн. А како тежиште интереса њене спољне политике нцје у Јевропп п како .је п сама напустила сво.ју т])адиционалну