Delo

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА Оекег Негпггсћ, беЈзИЈсћеб ипс! УУеШЈсНеб аиб с!ет ИЈгкЈбсИ — дгЈесИЈбсИеп Ог!еп1 Иејјш.ц-, 1900. Стр. 1—258. Читајући ову Гелцерову књигу (Гелцер је познати немачки научен>ак, византиолог) наишао сам на неке мисли, врло сличне онима. које ме и самог поодавно занимају. Зато ми је оило згодно, да уз приказ Гелцерових мњења изнесем укратко н неке погледе на пут, којим ои се једино могло почетп на остваривању југословенске узајамности. У занимљивом Гелцсрову делу поглавито се износи стање православне цркве у Турској а нарочито стање царнградске патријаршнје и грчке цркве уопште. Затим се говори о бугарској егзархији, о народносној борби у Македонији и о католичким успесима у Турској. Нма и лепих разматрања о Турцнма и њнховој управи н о потчпњеним народима: Грцима, шпанским Јеврејима и Јерменима. Уз то долазс п понекп пишчеви доживљаји, који характеришу ове народе. Ирп свем том књига у пеким својим деловима носи обележ.јс свих оних многобројних дела и чланака, које о нама на европском Истоку пишу образованн занадњаци после кратког бављења у нашој средини. Има много што шта површно и казано на оенову сасвим недовољних нроматрања, више но чувењу или по ономе што је всћ неко написао. 0 нас Србе Гелцер се огрешио на два места: наједном месту каже, како су „Бугари у Нишу око шездесетих година нрошлог века хтелп да установе основну школу, а на другом месту је написао једно до другог: Срби и Хериеговии, Иначе му се мора са хвалом признати довољна непристрасност и пријатељство, које показује ирема свима балканским хришћанима. За податке се нисац обавештавао у свима круговима хришћан-