Delo

КРНТИКЛ II БИБЛН0ГРА((Л1ЈА 117 самосталношћу. За расцеп (шпзму) међу Бугарима и грчком црквом сасвим правилно окривљује Грке, т. ј. непопустљивост грчког иатријарха и синода ирема бугарским праведним захтевима. Та јс ненопустљнвост довела дотле, да под утицајем Русије турска влада <1>ерманом од 14. Фебруара 1870. године основа независиу бугарску цркву га егзархом на челу и са 13 метропола и још са правом, да Бугарн заузму сва владичанства, где две трећине хрншћана буду уз њих пристали. У Македопији сад имају Бугари осам мптрополи.ја. Егзарх, глава целе бугарске цркве, седи у Цариграду, и то је врло згодно за духовно јединство свега бугарског народа. У спноду саме Бугарске има ои свога застуиника, једнога од тамошњих митрополита. Да би Бугаре огласили за шизматике, Грцп су иронашли чак нову јерес: филетизим, т. ј. као да је узрок расцепу било национално начело. Али се у ствари ннкоме баш не може толико пребацнватн Филетизам колико самим Грцима. Гумуни и Бугари сад пм нештедимице враћају мило за драго. Грцима у Варни, Анхиалу н Фнлипопољу црквена су добра заплењена н школе затворене. Раде на све начпне, да пх побугаре. Наравно, каже пнсац, да то „пије пут. којим ће Бугари моћн да стеку паклоногг у ЕврошГ. Да би показао, како Грци у црквеној политици падају из једне погрешке у другу, Гелцер се дотиче и иајновије распре ерпско-грчке у Скопљу. Претња српске владе, да може лако учиннти, штосуурадили и Бугари, имала је за иоследицу уклањање митрополита Амбросија н довођење Србипа ‘Гирмнлијана на његово место. Сриска влада је за то поклошпа иатрпјаршији 6000 турских Фуната (око 80.000 дниара). Грчка странка је због тога најоштрије осуђивала иатријарха, јер. веле, већ је за Призрен дат Србима митрополит, сад да се да у Скопљу, па ће доћи и трећи на ред н т. д. А све то показује, велн Гелцер, да досадашње искуство са Бугарском шизмом није опаметило националну јелипску странку. Од коликога је зиачаја пак ово постављање Фирмилијаново, најбоље се доказује и тиме, што је против тога код иорте протествовао бугарски егзарх. За Бугаре мора бити онасан овакав митрополит: Словен, иотврђен од стране патријархове. Католичка иропаганда у Турској и у еуседним земљама нма врдо добро уређење. Њом унравља католички делегат у Цариграду. Сва католичка пропаганда у Турској стоји под моћном заштитом републнканске Француске, која баш томе има да захвали за своје усиехе на Пстоку. Сви су вековнн напори католичког своштенства за унију на Балканском Полуострву уродили врло слабнм плодом. Гелцер налази, да