Delo

Б Е Л Е III К Е 147 ријп Србије пз год. 1807.. од Ст. Новаковића: Лека Капум, од Рад. Ко•смајца: Самртни обичаји у Турака, од Тпх. Р. Ђорђевпћа: Последњи покушај депуташје ерпске пред нарем Александром I у Франкфурту на Мајни 1813., од Ст. Новаковпћн. (> оврј књпзп ироговорићемо впше на друтом месту, у евесцп за овом. Београдска Велика Школа 1808 1813. Као четрдесет девето издање Чуппћеве Задужбпне штампана је овнх дапа монографпја проф. Андре Гавриловпћа Београдска Велика Школа 7.чоч 1813,. тстак из историје ос. 10бођења Србије. У њој проф. Гаврпловпћ огледа да прошпрн у нас дојакошње знање о првој београдској Велпкој Школп. употребпвшп нрн израдп ове монографпје, поред онога, што се о њрј знало по казпвањима Вуковпм, још п казпвања Баталаке, такође ученика ове школе, у његово' „Исторпји српскога устанка". па н оне архивалне грађе, колпко је за осветл>ење овога питања пма у нас сачувано. Пнсац делн своју монографпју у четпрп дела: у првоме говорп о школп п наставп: у друтоме о наставпицима п ученпцима: у трећем о оснпвању ове школе, Ивану Југовпћу (Јовану Савићу), и у четвртоме је закључак. у коме се у краткпм потезима пзносн значај опдашње Београдске Велнке Школе. За нас је први део од највећега ннтереса, јер се у њему н говори специјално о школп: а у томе је делу и највише нових података, до сада необјављенпх. Ту се говори посебпце п о иаставп поједпнпх предмета, наравно о појединим предметпма врлс* мало, а о другима опет сразмерно врло много, — према самој грађп. која .је бпла прпступачна писцу. Нарочпто се одлпкују оппшрношћу одељцп. у којима се говорп о наставп псторпје и земљописа и државнога права. нарочпто овога последњега предмета, где је углавноме цнтована садржпна целога рукоппса, по коме је овај предмет предаван у Велпкој Школи, а којп је сачуван у нашој Народној Бпбтпотецп. Са оскуднце у грађп за све одељке, у овој монографпјн иисмо добплп потпуну слпку ондашње Велике Школе. какву бпсмо слпку желелп: алп је у њој опет доста података за познавање не само школскпх но н у опште културнпх прплика ерпскпх у оно доба. Хумористикон. —Мостарска књпжарнпца Иахера п Кпснћа продужује пздавање „Мале Библпотеке". У првој свешчнцп за ову, 1902. годпну. 19. с-вешчнцн по реду од почетка пзлажења „Мале Бпблиотеке", козерцје су ерпскпх књижевника. Свешчицп је натппс Хумористикон, и у њој су шест краћих хумористпчких слпчица од шесторнце наших прпповедача: „Нрпча о томе како сам ја хтео да бацпм мало светлостп у ерпску псторпју п како су због тога мене пзбацплп из редакццје једног лпста, у коме је расправљано то важно иптање." од Бранислава Ђ. Нувдпћа: „За столом", од Мплорада М. Петровнћш: „Краљ Драгојло п његова брадавпца", од Др. Бранпслава Станојевпћа; „На студенцу". од Чпча-Илије Станојевпћа; „Роев1е". од Јована Протпћа: „Песма о славнпм етомацпма". од Чеде Поповпћа. Ово је тек прва евеска Хумористикона од српских нпсаца, алн ио њој не очекујемо много нп од осталпх свезака. Пзбор је слаб. Добра иоловпна „козерпја“ унетпх у ову свеску могла је пзостатп без штете. Поглед наданашњу Француску књижевност. Др. Јован Скерлпћ штампао ,ј|* у Летопису Матице Српске кратку м<<10 *