Delo

Д Е Л 0 156 а 119 пмају. Разведоно је бракова 23У, а уништено 10. Законски узроци за развод и ушхштај брака према изреченпм нресудама пду овим редом: 1. Неверетво у браку: жене (73), мужа Е38) плп обојпх (42) — евега 153: 2. •Оеуда наробпју (мужа) — (33.) 3. Рађење о глави или злоетава (24). 4. Злоковарно одсуетво мужа (16) п жене (6)— евега (22). 5. Петогодншњн одвојен жпвот парнпчара по пресудн еудској (6). 6. Неенособноет за вршење брачних дужноети (5). 7. Вигамија (3). 8. СумануТОет (2). Словенска Филологија на швајцарском универзитету. — На евпма швајцарскпм универзнтетима. а нарочпто у Женеви, Лозани. Берну и Цприху. има огроман број словенске омладине, која на некпм местима предетав.ва четвртпну или петпну целокупнога броја слушалаца. п на ниједноме нпје постојала до данае катедра. бнло за нзучавање <-ловенске филологије п књпжевноетп. ■било пак словенскога права. Било је. петина, доцената. који су на некпм факултетпма књижевности говорили једпога еемеетра, иа пример. о Толетоју п толстоизму п о још коме внђешбем руекомкњижевнпку, алп нигде није било еталне катедре. Данае пак еа задовољством бележнмо једну новину у томе погледу. која ће обрадоватп еве Словеннсте: <1>рајбуршки или фрибуршкн унпверентет етворно је нову катедру за изучавање еловенских језнка п књижевностн, н минп•стар ироевете поменутога кантона, поетавиоје за ванреднога професора. те катедре Ог. Станнелава Добржпцког. Фрајбуршки универзитет до 1889. г.. пмао је организацпју слободнпх католичкпх уннверзптета, од тада је усвоЈио организацшу државннх университета, п има еве факултете осем медецинскога. На гласу им >е теолошкн католички факултет философски н нарочпто пзучавање класичнпх језнка п књнжевностп: реорганнзацијо.м од 1890. г„ обраћа се велнка пажња нриродннм наукама, п у тој су сврси подигли једну величапствену грађевпну у којој је емештен еамо природњачкн факултет, где нарочито хвале одлпчно уређене н снабдевене лабораторн.јумс. /1ИЧНИ Г/1АС0ВИ Густав Ролен - Жакмен. — Пре иеколико недеља преминуо је у Бриселу, у 67. години етаростп, чувенн белгијскп правник, иублпцпста п некадашњп политичар КоПи - Јаециетуив. Смрт његова велпки је губптак за његову отаџбину, али још много већп за науку, а епецијалио за међународно право. КоНп - Јаециетуп бпо је доктор права. полнтичких н администратнвних наука; почасни доктор едннбуршког, оксфордског и кембрпчског унпверзитета; почаснп профееор слободног брпселског универзптета: члан Белгпеке Академије Наука, н т. д. Године 1878. био је пзабран за и<>сланпка у евоме родноме месту. Гану. којеје заступао у парламенту до 1886. г.: бпо је затпм мшшетар унутрашн>п\ дела у кабпнету Ргеге-Пгћап (од 1878.—1884. г.). Годпне 1892. ступио је у елужбу ен>амеке владе, где је надвору кра.т.а Шулалонкорна провео готово до с.чртн у евојетву његовог опуномоћеног министра н лпчнога еаветника. Један део француске штампе пребацивао му је неправо, дајеу овој држави фаворпзирао енглеске инт<‘ресе. а францускоме ее утнцају свуда нротивио. Бпо ,је. најпоеле, п потиредседпик Внше Управе незавпснедржаве Конго. — Његово право поље рада. на коме ,је <• велпким усиехом н<>словао н оетавно значајних дела.јесте међународно право. Он је бпо прпјате в п сараднпк пок. А1рћопбе Ктег-а, и е њим је основао Инетптут за ме-