Delo

ПРЕСТОНЕ БЕСЕДЕ у италији 201 „Пошто се на пруски престо попео један частан и одлпчан владалац, послао сам му нарочитога посланика у знак поште према Њему н љубави према племенптом народу германском који ће се, надам се, све већма уверавати, да природно уједињење Нталије не може вређати права и интересе осталих народа. — Последњи пут је моја беседа овонила смело, јер мудрост захтева да с-е у згодном тренутку дрзне, као што други пут налаже стрпљење. Предан Пталијн ја се нисам нпкад устезао да на коцку ставпм живот и круну; али ннко нема право да се игра животом п судбнном једнога Народа. После многих славннх победа војска италијанека, чији је глас растао из дана у дан, стеклаје нове ловоре.... Храбра омладпна предвођена војводом (Гарибалди) чије је пме славно на далеко, доказала .је да народе италијанске није моГло смрвнти нп ропство, нп многе тешке недаће. Сви ови догађаји надахнули су Народ поверењем у властиту будућност.“ (1861). „Симпатије уљуђених народа подржавају нас да пздржимо на започетом делу. Држпмо се у усрдним везама с Француском нз заједнице пнтереса п пз обзира захвалности. У добрпм односима смо с највећим делом осталпх европскпх и америчких држава, Нашој трговини отворено је широко поље повољним уговорима, закљученим с Пнглеском, Руспјом, Холанднјом, Данском. Швајцарском, поред раније закључених с Француском, Шведском, Белгп.јом, Турском п Перспјом.... Тако су појачане везе између латннских народа, а кад се пскорене старе предрасуде п задевице, још боље ће се пзукрштати интерес-п н тежње п с племенитпм германским народима. На тај начин ће Пталнја, заузевши место којејој прппада међу великим европским државама, доприносити све вншепвнше победи правде п слободе. — Дубоке, неизбежне промене врше се међу европским народнма. Будућност је у божјпм рукама. Алп ако бп се појавпле нове опасности за будућност Пталпје. њенп храбри спновн ће се опет, у то еам уверен, окупптп окО мене. Где претегне наравствена снага уљуђености, тамо ће бпти и зрела наклоност нашега Народа, Да би пак право н част Италпје увек осталп нетакнутн, дужност нам је отворено грестп нутем народне полптпке.“ (1865).