Delo

'27п д !•: л о II то нпје рђаво — додаје брзоплето -Јова дућанџија еамо како; треба лн га сматрати као својпну целе општпне илп само општинског одбора п онда, треба лп ['а увести у ннвентар? Тгата опет рукну да се смеје а -Јова брже боље наручп ћатп још један чокањ ракпје, неби лп га тиме ублажио п орасположио према себп. Не мпслим ја да га општина сматра као својппу наставља поп мирно, — него да га издржава, као своју с1гротињу, као находче. Кмет једва дочека да поп сврши своју реч па, по што га пакосно премери, узе он реч: Не може, нисмо ми сами општина; мислите ли село ће да прпстане на то да мп држимо општннско дете. Мислпте лн. неће то Радоје 1\‘рња да раздува, па ће то да оде и до капетана, па богме п до новина. Не бива, што пе бпва не бива! I? па шта онда бива — уплете се нестрпљиво дућанџнја — не може црквено дете, не може општинско, е па шта може? Дедер, ћато, ето тн сн паметан човек — окрете дућанџија да се улагује ћати — дедер реци тп. шта ти мислнш па да те свп послушамо? — Хм! — учпни ћата — ништа, ја ие мислим нншта. — Говори, брате ћато, — ноче п кмет мазно п чукну у сто да се ћатн донесе још један чокањ. Па.... — отеже ћата — ево шта н како ја мпслим. Свн се прибраше и начуљише уши а гледају ћати право у очн. Ја мислим, браћо, да Аника и ннје родом из нашега села. већ је родом из Крмана а свака општина дужна ]е да ранп своју сиротпњу и према томе п Анпкпно дете дужна је да храни општпна крманска, на основу самога закона. Свн се запрепастише н нека радост разли им се по лицу. — Ама Бога тп?! — узвикну нрвн Јова дућанџпја. — Може ли то, по Богу брате? — додаде поп. Брате, ћато, пз твојих уста у Божје ушн — потскочп одушевљено кмет п иољуби ћату међу саме очп. — То све, браћо, може да буде и мора бити — наставп ћата зналачкп п мнрно — тако је по самоме закону. Оставите вн само мени, да ја накитим акт а вп мпрно ноћас спавајте. по нгго претходно платпте ово што сам пспно. — А кад ћеш да наппшеш акт? — ппта сад већ љубопптљнво кмет.