Delo

ОПШТИНСКО ДЕТЕ 278 па тн чнсто мило кад га виднш да заседне за свој сто. Или, кад тп опсује оца или матер а оно му то некако и лпчи. Он је н служио војску па .је био н каплар, те некако војничкп и управља онштином. Кад дођу на пример нарничари за потрицу, па стану један на сред собе а другп доле крај врата, а он нх премери, премерн на тек впкне: — Поетрој се, брате, построј се, како сп то стао! Одп овамо, стани крај овог другог... тако... равња.ј се, равњај се, не гледај мене него гледај свога друга па се равњај! Или на прнмер зовне бирова да овај нешто објави, па му вели: Зови село на узбуну и саопштн му да сутра пзмаршнра на кулук, да се поправн с-рескп друм. Ево тп акт г. капетанов па им прочитај. Тако псто во.јнички он свршава п канцеларнјске послове. Место да наппше на акту: „Саопштено мн је“ илн „Примам к знању“ а оннапише просто: „Разумем!“ или, место да напшне: „Сајузитп са раннјим актпма“ а он наппше: „Прпкомандоватп ранијнм актнма“. Такав је кмет Радисав, одеечан, неумољив н тако он свршава све послове. Елем, такав какав је седп он у судници са свим невпно п нееањајућп шта ће га задесптп тога дана. Тек да се дигне, да се уврати нешто послом у кмета Пвка а уђе његов биров. Вели: — Дошао Среја пз Иреленннце, донео некп акт. — Дај овамо тај акт — вели Раднсав одлучно. Бпров унесе акт. Радисав га отвори, прпђе прозору н поче да чнта гунђајући у себи. Кад свршп читање а он само што учннп — Е не може то тако, нећемо пм чак нн одговоритп! па узе перо н написа на полеђини: „У акта“ па предаде бирову, велп: — На носи ово ћати! Бпров однесе а Радисав се спремп да пође у кмета Ивка као оно мало пре и, таман да пређе преко прага а ево ћате из друге собе са оним актом. Бата ,је неко младо, голобрадо ђаче које је Радпсаву гледало у очи као у свеца да гледа. Радисав се вратн у суднпцу. — Шта је ћато? — вели. — Па како ћемо ово? — Које? Дело кн>. 23. 18