Delo

II У Ч II Н А 27 Јовст (Доктору ш се). Ето нидите, пустите га да вам прнча новостн па ће он сад и ово целом свету испрпчати. СтанковаН Олгице, Олгице, ајде ја и тп да пресретпемо татпцу, да му честитамо. (Уоме је \ иаручје па ета.пе код средљих врата). Јованка (Доктору) Шта мпслпте, да ли је та ствар .јако онерасположила Владимира? Доктор Ех, да! Лзудп за бога ие нримају тако к срцу сваку ситиицу као жене. Јованка Извесно, извесно је расположен, (пшма) а ако ннје мп ће мо га расположити. -Је л' те ми ћемо га расположити? Казаћемо му да то није ништа, да не прима гако к срцу. Оди, Олгице, дајте је г. Станковићу, иа стани ево овде, овде напред па кад уђе татица а ти му пољуби руку п кажи: „честитам татице!” А мп ћемо овде за њом, једно за другпм. (Отанс аа Олгицом, поставља за собом Јовапа, за њи.м Марију, за овом доктора и за н.пм Отапковића). Тако, тако, будимо за часак деца, нек се насмеје кад уђе, нек се одмах расположи, ако је случајно нерасположен. (Олгица јс код сампх врата. а сви \ рсду за њом). Х\' Владилнр, пређашњп ВласУнмир (Улазн нсрасиоложсп). Олгииа V Честитам, татице! (но.1>уби му руку). Владимир Хвала, чедо моје! (нољуби јс). Јованка А зар моју честитку нећеш да иримпш?