Delo

4м4 Д Е Л 0 исти начин, слооодиим избором снију иравнпх грађана, у њиховом сс целокупном раду огледа јединстно воље и пословп њихови теку паралелно и хармонпчно. У монархијским државама, у којима се владаочева власт. заснована на принципу божанскога ирава, поступно ограничавала упоредним све то јачим истицањем права народних, није се могло иоћн пугем издвајања једног већег или мањег дела суверене власти. чије би сс вршење новерило каквом органу. који би био непосредни представннк или пуномоћннк народни и који би своја права, свој део суверене власти вршио независно од владара. Кад се каже, да је законодавна власт одузета од владаоца и дана Народном Нредставништву, п кад се нрема томе Народно Представништво крсти законодавним телом, док се владалац означује као шеФ извршне власти. онда се употребљују, по стеченој навици. нетачни изрази, црпљенн из речника Монтескијевог, Кондорсеовог и из Француских револуционих устава. У ствари пак Народно Представнишгво или Парламенат ни у енглеској парламентарној владавини, онаквој каква се данас развила, ни у ма којој Фази развоја енглеске уставности. па такође ни у .једној данашњој уставној европској монархији ни у парламентарној Француској републици, по својим правима и Функци.јама не одговара назнву законодавнога тела. Ра.звој органи.зације државне био је одиста сасвим друкчији, кретао се свугде, било да је апсолутна власт владаочева била од.једном укинута, било да је поступно ограничавана, сасвим другпм путевима. У Француској, кад је Велика Револуција крајем 18 века укинула и апсолутизам и саму монархију, целокупна је власт прешла на Народно Представништво, на Конвенцпју, као јединог правог представника суверене воље народне. Доцније, после Наполеоновске енопеје, кад .је монархијски ред заједно са принципом божанскога права успостављен у Европи, најпре у Француској па за тим редом у другим континенталнпм државама, махом после револуционог покрета. приступило се ограничавању владаочевих нрава. установом Народног Представништва по енглеском моделу. П као што је то било некада. у ирошлпм вековима, у Енглеској, тако и у континенталним лржавама Народно је Представништво у почетку, у главном само контрола. надзор. Оно не влада непосредно, нити присваја себи у искључиву надлежнвст ниједан део. ниједну Функцију суверене власти, него -само узима удела у стварању закона п затим посредним путем. употребом свога буџетскога права, према приликама н односнма. нрема снази јавнога мњења на које се оно ослања и нз кога једино