Delo

ОПШТННСКО ДЕТЕ 97 Кад Госнодин Милија виде, да .је на гај начии немогуће да његови даљи разлози допру до ушију болесникових, днже се п изађе из собе у предсобље, где га .је с нестрнљењем очекивала Госпођа Милева. — бесте ли успелп? — заппта га нестрпељиво. Не брините, ја сам ночео са свим пздалека, најпре сам га убедио да ће у скоро умрети. 0 веру.јте, у то је он сад већ нотпуно уверен. — 0, баш вам хвала! — рече тужио будућа удовпца. Е, а за тпм сам гек прешао на питање о тестаменту, и о томе сам му говорио, ја мислим да сам н у гом погледу успео. Госпођа се Мплева врло љубазно заблагодари Гоеподину Мплцји н исирати га до каппје а за тим се врати у собу свога болеснога мужа. Кад она уђе, он на.јпре неповерљиво гвирну иснод јоргана, па тек кад се увери да то нцје Милија, диже јоргап с главе н дозва тихим гласом жену к себи. Госпођа Мплева приступи тужна лица постељи. — Овога господина — поче да шапће болесннк —- овога што је сад бно, нећеш никад више пуштати к мени. Нареди момку да га избаци чим наиђе на врата; да га испребија као мачку на да га избацп. Госпођа Милева обећа да ће нспунптп ову богоугодну же.љу самртннкову. Болесник за тим наново добн неко дрхтање, ватру и болест пође на горе. До посете Господин Милијине лекови су нешто и помагали али од те посете, пође са свим на горе. Поче болесник и да бунца а у бунилу и да говори којешта. Све му се привиђао Господин Милија, па као Господин Милија није пензионар него зубни лекар а он га као позвао да му извади један кутњак а Господин Милцја као завукао кљеште у уста али место кутњака шчепао му душу па вуче ли вуче. Ето таквп снови и слнке почеле су покојнику да пзлазе пред очи а он се брани и рукама и ногама и бунца: — Кљеште... .јаој... то .је душа, то нцје кутњак... Мплцја... Милија... Целу ноћ је тако рђаво иреспавао а у јутру, кад се разбудио, било му је још горе. Тада већ поче п сам да увиђа, како би требао да напише тестаменат и кад то саопшти Госпођи Милеви а она ни часа не почасн већ посла по адвоката н по два сведока. Дело књ. 24. *