Delo

X I* 0 Н II К А 119 на разнпм впсннама. Из тнх вредности, које нпже излажемо, читаоцп ће лако уочитп оне велпке температурне разлике, што владају на великим впспнама ваздушнога океана изнад нас, а који намсвојим променама доносп и регулнше време и лепо иружно. на новршпнп ТЕМПЕРАТУРА па 5000 м. на 1о.000 м. јануара . . 0,9° 18,9° 52.4° фебруара 0,4° 15,3° 47,6° марта . . 1,0° 21,8° 53,4° априла . . 4,9° 20,9° 53,7° ма.ја . . . 6,3° 18,4° 49,3° јуна . . . 7,0° 16,8° 51,3" .јула . . . 14,2° 8,8° 45,3° августа . . 15,7° 8,7" 44,5" септембра 17,8° 7,2° 41,8° октомбра 13,4° 9,7° 47,9° новембра 10,2° 11,0° 45,1" децембра 3,8° 12,8° 45,2° Као што се нз овога видп, температуре испод нуле јављају се редовно на висннп од 5000 м. а олнжим расматрањем распореда тпх ниских температура, одређено .је, да се средња темиература од 0° помера у току године са впснном тако, да се она при крају хладног доба године спушта до на 1200 м. виснне, а у лето се пење до на висину 3600 м. Дакле се у средњу руку може рећн, да на впснни од око 2700 м. преко целе године влада средња температура од 0°. Та је пак впсина врло блиска висини зоне вечигога снега на Алпима. Слој пак атмосфере, у коме стално влада просечна температура од 50° спушта се при крај.у зиме до висине просечне 8.800 м., а за време лета пење се преко впснне од -П.ооо м. Такви слојеви у атмосфери, у крјима кроз целу годину температураостајеувекнста,називају се изотермским површинама. Нертикално растојање између прједнних изотермских новрншна није увек псто кроз целу годпну, а то долази отуда, што је у нижнм слојевнма атмосфере доста велика температурна промена. Пошто .је опадање температуре брже код впших слојева, то се у току годнне неправплно мењају висине за прједине нзотермске површпне у нпским и високим пределима атмосфере чак п кад су псте температурне разлике међу њима.