Delo

1-2-2 Д Е Л 0 јаче. а на Дунаву је рнмека култура нмала увек војннчкн характер. Ннак пма сведоџаба, да се и на Дунаву латипскн језик ширно наГ. 10 II лако. На Ириморју беше нуно римских градова. Од њих су пет најстарији: ('о1оп1а МагНа ЈиНа ^чПопае, која беше код данашњег Солина: даље у блнзини Аесршт, сад Читлук код Сиња; -1а(1ег, који је можда био близу Шибеника (а можда на месту садашњег Задра); Хагопа на ушћу Неретве и Бр1(1ашит (Ка^ина \ччч*!па) на десетак километара од данашњег Дубровника. После ових постао је чптав низ мањнх римскнх насеобина, почевши од ТагааНса (Трст) и ^еша (С’ењ) на до: Књпшш (Рнсаи), Асгјујит (Котор), Ви1па (Будва), РТешшт (Уцињ), $ео(1га (Скадар) и ТдЕкјпе (. Беш). Па н даље од обале било је ових градића: њихови се трагови налазе до нланине Динаре, до околнне Стоца и Ливна у Херцеговини, на Скадарском Језеру н око Подгорице у Црној Гори. Од њнх беше особито знагна I ћхЈеа (Дук.ка) у близини Скадарског Језера. II на јадранском острв.ку. особито на Кварнерском п даље на Брачу н Мљету. беше римских насеобина. Унутрашњост провинције Далмацпје. да.ке од овог нриморског појаса, била је ио свој ирнлици много слабије насељена. Тамо живл.аху Плири, који су, служећп у римској војсцп, учпли латински језик, ге ко,I, куће говораху неком мешавином од латинског и илирског језика. Такву мешавину вндимо и у данашњем арбанашком. Ширење латинског језика међу Илнрима много потпомагаху и колонијс од рпмским ветерана, растурене свуд но унутрашњости. На овај начин је Балканско Нолуострво било иодељено између два елемеита, који су на њему пмалп иревласт: романског и грчког. Међа .је између њих ночињала у главном од данашњег . Беша на Јадранском Мору, на је нш.1а граничном линијом између старе области Далмације и Македонпје (јужно од данашњег места Нуке), затимјужно од Улиијане (данашњег Лнпљана на Косову) п Гконља и даљс сев(‘рно од негдашњег града Стоби. Иотом је ова међа скретала знатно на северо-исток, остављајући Ниш и стару Ремезнјану (код данашње Беле Паланкс) у романској области, а Пауталију (Лустендил) и Сердику (Софију) и предео око Иирота у Грчкој. Даље је на нсток међа пшла све северном иодгорином планине Хемуеа (Балкана) до дунавског ушћа, т<‘ .је северноодње, у дунав. долини, било све романско становништво а јужно грчко. На крајњем истоку, од ушћа дунавског на све иорсд Црног Мора. бнле су саме грчке насеобине. Тако је даклс романеки елеменат захватно северо-занадну половину полуос-