Delo

КРПТПКА II БИБЛПОГРАфИ.ЈА 1*25 Брач. У време Константина ИорФирогенита тезга далматпнска била је ограничена на трн велика Кварнерска Острва, на околину Задра н на градове: Трогир и Сп.кет. Дубровник и Когор Сви ови градови имађаху врло неанатне области око себе. Од њих најдуже је остао под византиском влашћу .ђубровник — до четвртог крсташког рата. Ннтересантно је, да је од свих делова Балканског Полуострва, које су словени заузели, највише иромена у топограФскнм називима било у данашњој Србији, у Македонији и у Босни (старој провиндији Далмацији). Тако су нир. у Босни заборављена многа имена старнх градова (1>отпа\ла, НЈ8Јпе и др.). која се помињу у итинерарима и натписима, а од имена река одржало се до сад самоједно у нмену Неретве (Хаго) а до средњега века још п: Те1а\ ј|њ (Зрмања). 'ГЈПњ (Крка) п 'Пћпчпк (Цетиња). Последпца аварских н словенских најезда на Балканско Полуострво била је у томе, да су се на раније чпсто грчкој области створиле велике групе романског становништва. које су се склониле од најезде. Тако су у Македонији, Арбанији и Тесалији иосгалн Цинцари (Аромунн). а тако су п планине између СоФИЈе н Филипоиоља п даље Родопа п Тракија добпле романске становнике. Из псгих узрока су и у Далмацију прешли потомци дунавских Римљана н живели као пастири у близини приморских градова. Њнхов се језик знатно разликоваше од говора старих примораца Далматинаца. Ове пастире зваху Словени. као и све остале Романе, Власима, али за њих беше још много познатије име Мавровласи, од грчког Мауоо^Ха/о1 (Црнн Власи). Да су Словени ире дошли у додир са Романима, Власима, него са Грцима, Јиречек доказује и многим речима, које су из романског ушле у југословенске језике. Неке су од тих речи нримљене непосредно из романског а неке у више измењеиом облику преко средње грчког језика. Ј1 многа имена нланинама влашког су иорекла. За име Стари Влах. које је поникло тек крајем средњега века, Јиречек узима да је особно нме, име иоглавице код сточара. Из споменика дубровачких, которских и задарских наводи и приличан број особних влашких пмена. Она су. онако исто као и у нашим ћирилским иовељама, нека чисто влашка а нека словенска са влашким артиклом. Док се за Влахе српских земаља не може знати иоуздано, да ли су у времену XIII—ХЛ'. века још говорили влашки, догле за Влахе хрватског нриморја има сиомен, да су још у XVI. веку гово-