Delo

Д Е Л 0 [»аз.шчитих имена: градова, острвља, брда, река, но.ва и др. Поред свакога су стављени сви облици, кроз које ј«; до данас ирошло. Ово разматрањс има особитог значаја за етнограФИ.ју и историску геограФију овога деЛа срнске земље. Даље се разгледају особна, мушка и женска, нмена у далматинским градовима .за средњега века. На нрвом месту пада у очи особита жнлавост. којом су се у Далмацији одржава.та имена из позног римског и првог средњевековног времена. Од особних нмена старих Илнра нема ниједног јасног трага. Честа унотреба неколпцине чисто грчких имена пре се може свести на поштовање светаца истог имена. Међугим римска имена, која се иалазе по натнисима 1—1\г века у Приморју, знатним с.у <-е делом и даље одржавала. Највише су пак била заступљена познпја римска имена хришћанског типа, из V—VIII. века. Великп је број ових имена п наведен. Од осталих била су јако одомаћена апостолска п друга имена хришћанског иорекла. Било је доста и византиских елемената, а нађе с<‘ н по које германеко. нарочнто лонгобардско име. Особиту групу чине особна имена од пародних имена, као: ГшпаЈШк, 1Ј>тБаг<Ппик, 8агасе.пин, И/лпа^чњ н.ш Ресепердњ. Словенска ће имена доћн у иоследњем делу овог рада у засебном именику. Обнчно се по далматинским градовима унотребљаваху од словенских имена скраћени облици, као што .је уопште чињено н с романским пменима. Осим тога краје.м средњег века беше обичај, нарочито у Дубровнику, да <•<' нмена преводе еа еловенског на романски и обрнуто: Добра, ,1,обрпча, Добрица — Вопа; Бјслава — В1апса; Цвјетко — ПогГи^ нтд. Међу женскнм именима има нх такође разног норекла: античког, иозног латинског, старохришћанског, млађег талнјанског п словенског. Јиречек ,је на ноким примерима показао п како су ностунно наступале промене у давању пмена. Бнло су тако да речемо, у разним вр< менпма и разне модс у давању имена. Најнре су се много давала имена византиских владаоца. па после крсташких иоглавара, напољских и немачких владаоца. талијанских нлемића п др. Даље .је на давање имена утицало и чнтање средњевекоииих романа и несама, класичне студије у доба реиесанса п угледање на Талпјане. — Ну крајем средњег века онада ова разноврсиост у давању имена н тада налазимо само ограничен број шаблонских имена. Особиту иажњу заслужују скраћена имена и имена од мила. Љпх је Јиречек изнео сва, одвојившп романска <>д словенских п грунишући пх но наставцима, којима су изведена. Још надају у очп