Delo

КРНТИКА II БИБЛИОГРАфИЈЛ 181 ђани одвајају као аасебан. племићски ста.аеж. Ови нови становницн: трговци, занатлије, бродари, рибари н др., беху баш највише Словепн. а иоред њих н понешто Талијана, Арбанаса п Грка. Друкчије је било у градовима иа крајњем југу: у љих је нродро арбанашкп живаљ. Очувани сиоменици из Бара н У.1циња писанн су само талијански или латински, нпједан словенски. али међу именима иоред романскнх и арбанашких има и словенских. Скадар је пак. -судећн ио становничким именима, био већ у XIV веку иотиуно поврбанашсн. А опет у суседном Дрнвасту било .је још п у XV веку нородица с латинским именима поред оних с арбанашким и словенским. онање словенског језика било је у далматинским градовима још у XIII веку врло слабо и поврнгно. У Дубровнику су све до 1379. године акта словенеких кнежева преводили на латински. доцније на талпјански. П из тих се превода види, како су и сами њпховп словенски писарп рђаво знали словенскп језик и правопие. Тек од 1350. годиие, од кад су Дубровчани почели пробављати дуго време по трговима срнских зсмаља. и знање је словенског је;зика било опште. На иромене у старом становништву по градовима од великог су значаја биле страшне куге у 14. веку, а у Дубровнику још н куга од 1527. п трус од 1667. годнне. Ипак су још у 15. веку старн „иоћНек- чинилн знатан део градског становништва. Међу њима и људима пз народа (роро1ап) иосто.јала је, већ и услед разлнчитог норек.1а, велика мржња. Отуда и крвави грађански ратови. Али је п међу самим илемићима и образованим људма било у време ренесанса (XV век) две разне груие: једни. којп су сматрајући себе за потомке правнх Римљана, хтели да се одржи латински језик и би.ш нротнвни словенском: други, млађи, који су почели нисати словенски и тако створпли основ оној славној књижевности словенско.ј у Далмацији. Само је Когор био изузетак: његови су иесницн писали латински. Ма да је тако сдовенски језик био у књижевности преотео мах. званични је језик но оинггинама остао н даље неирестано латпнскн п.ш талијанскн. Дубровачки сенатскп протоко.ш вођсни су све до краја републике (1808.) на латинском. Талијански .је био књижевни јсзик правничкн н историчарски. По кућама пак већ се у XVI веку у свима градовима говорило само словенски. Младеж јс г.ећ слабо и знала талијанскп. Што се носле талијанскн језик ипак одржао н још раширио и у 9'х'