Delo

БЕЛЕШКЕ ДРУШТВА Српско Геолошко Друштао. На ч*твртом овогодпшњем еастанку (\<’1\' ио реду) од 10. апрпла оп. год. извршени су поред осталог још н овн послови: 1) разгледани су најновнји часоииси којн су стиглн геолошком заводу Вел. Школе: 2) прнказанје и разгледан један зуб од мамута, пзвађен нз Колубарнног корпта: 3) нрочитан је доппс Тодора Бушетнћа, учитеља, о батовпма у иредпсторијеком насе.ву код По.вне у Темнпћу; 4) ироф. Г. Урошевпћ нзнео је претходне резултате својег геолошког испптпвања нересничких нланпна п хомољскнх брда. (Највпше нма граннта, којп је махом с црнпм лпскуном. богат фелдспатом и врло трошан: градпвнсове Чукар. Змејорску Косу п Комшу. н цео атар села Вуковца. После гранита највпше има лнскунеког шкрпљца плн .мпкашиста: од н.ега су Комшански Вис, чука Кокорњп п Здравча. Мпкашнст је негде (на Бркиној Пољанп) врло богаг грапнтом, а у Левој Рецп пспуњен фелдспатским зрневљем: местпмице јс на додпру с гранитом н габром метаморфнсан. Од осталпх крпсталастих стена нма разипх гнајсова п амфнболских шкрпљаца илп амфнболнта, којп супак ограннчене раепрострањеностп. затнм хлорнтских шкрнл.аца или хлоритошпста, који заузимају доста велпки део са северне н северно-псточне стране норед Пека: почињућп од ушћа Бродице у Пек, нду онн далеко уз ову реку. стварају Лнсу Пољану п целу северну страну до иотока Боспљковца, нзлазс затим па Маркову Крчму, где ее граниче с иешчарима. образују у нравцу Свређела цео гребен по којем нде наснн, а налазпмо пх свуда п нспод Благојевог Камена. Значајне су у овпм хлорнтошпстпма кварцне л;нце с ,м<талним златом, пиритом, галенптом. арсеноппрптом и церусптом: грагови сгарих рударскпх радова око Маркове Крчме, Нереснице и у реци Комшп сведоче, да ,је некада у овом** крају у велико вршено иснпрање злата, а сад су обновл.ени радови у Броднци п на Благојевом Камону. Урошеву 'Гилву, Швапску Чуку п Купинову Главпцу заузпмају филпти. На косн Боспљковцу јавља ге мрамор. Између Куппнове Главице и Швапског По-