Delo
ПЛОВДИВСКН ПРЕВРАТ мици шта да почне после пловдивскога преврата, томе се најпосле нцје много ни чудити. Кнез Александар п његовн сарадннци, како у Софији тако и у Пловдиву, нгралн су добро сво.је улоге, тако да баш ни радознале очн ннсу могле да примете нпшта од спреме за ннсценирање самога преврата. Што се, пак тиче у опште припремања бугарског за извршење уједињења, оно је бнло с једне стране у толпкој мери у самој природи ствари да се на његове разне фазе нцје нн обраћала пажња, док с друге стране у њему самоме није лежала никаква опасност нн за којн бнтни пнтерес нн које велике силе европске, те да бн се за случај кад оно искрсне спремалн нарочити плановн н нарочите комбинације. Берлпнски је Уговор тако рећи оставно отворено питање о двема бугарскнм државама, очекујућп да ће време не само донети у брзо његово решење, него н да ће то решење битп у једном одређеном смислу, управо онако како је доцнцје у ствари и било. Све ннтересовање Европе у томе погледу сводило се у суштини на то, да пнтање о уједињењу две Бугарске нити изазове даље комплнкаццје, које могу дати места отварању Источнога Пнтања у опште, нитн буде полазна тачка за поремећај односа н утицаја на Балканском Полуострву, на начин н у мери да то постане опасно за опште пнтересе онакве европске равнотеже, какву је Берлинскн Уговор створно. Што се пак Турске тиче, њој је искуство кроз читав деветнајести век довољно јас-но показало, да она не може нп вратптн потпуно под евоју власт ни задржати у прелазном стању под својом завнсношћу оно што се од ње почело еманциповати п издвајати. Што Турска већ одмах од почетка, чим .је Берлпнскн Уговор ступио у живот, не тражи н не покушава да се користи ниједннм својим правом, које би јој могло служитн као јемство за одржање у Источној Румелцји онаквог стања, какво је Берлински Уговор утврдио — томе није једннп узрок турска епорост и немарљивост. Има ту н резигнацпје, у неколико смишљене, срачунате, у неколико пнстинктнвне. За Турску је, то она добро зна и још боље осећа, Псточна Румелија изгубљена оног дана, кад је она пздвојена из целнне турске царевине као прнвилегована, аутономна област под гаранцијом Европе. II за Турску, кад се јавио пловднвскн преврат, главно н право питање могло је бити само у томе, да тај преврат пловдпвски ос-тане локализован, да не покрене собом отварање